Колико европска држава благостања може да издржи ударе пандемије

Док расту очекивања за крај пандемије до лета, у међународни фокус долазе њени негативни ефекти по светску привреду. Какви су изгледи европских држава да се изборе са економским последицама прошле године?

У модерном капитализму европског типа економски принцип има приоритет над политичким. Интереси фирми и тржишта рада одређују националне политике. Епидемија ковида је променила ту хијерархију, јер већ скоро годину дана свуда политика наређује економији.

"Оно што је интересантно кад су балканске земље у питању је да ће Србија ове године бити најбоља не само од балканских, него европских земаља у економском расту", каже Бранимир Јовановић из бечког Међународног института за упоредне економске студије.

Како је додао, прогноза Института каже даће пасти минус два одсто што је можда други или трећи најмањи пад свих европских земаља.

"Македонија ће пасти око шест одсто Хрватска око девет. Зашто је то тако? Србија је имала експанзивну фискалну политику – влада је трошила, што је типични исправни кејзијански модел одговора на сваку кризу. То је амортизовало економски пад", објашњава Јовановић.

Колико привреда још може да издржи пре него што потоне заједно са друштвеним миром? Исто питање другачије постављено: Колико још политика може да самостално располаже укупним националним ресурсима, пре него то јој остали друштвени сегменти ускрате поверење?

"Цео свет се суочава са проблемима тренутно, с тим што развијене земље могу издржати ова затварања на дужи период, неразвијене не", наводи Јовановић.

Како наглашава, разлика је у томе што се развијене земље могу задуживати по пуно повољнијим условима.

"Корона јесте показала да глобални систем има пуно проблема, али она није изазвала кризу - само показала колико је тај систем био фрагилан", закључује Јовановић.

Са једне стране зграде у Бечу налази се Дом индустрије, с друге стране Дом трговаца. Производња и трговина – две економске гране које су одувек биле стубови политичке стабилности и друштвеног мира.

Те две гране су симболи напретка и стварне моћи. Од почетка епидемије, политика је блокирала и производњу и трговину, не само у Аустрији. Реално гледано, колико дуго то оне могу да поднесу, пре слома оног што се, уз све релативизације и ограде, зове европска држава благостања?