Година коју је појела корона, једино Кина завршава у плусу – када ће опоравак

Пандемија је гурнула глобалну економију у једну од најгорих рецесија до сада и још је неизвесно када би могло доћи до потпуног привредног опоравка. Глобално, укупни пакети мера за ублажавање економског удара пандемије достигли су дванаест хиљада милијарди долара. Економисти Сити банке оцењују да је појава вакцине снажан подстицај, али да се прави опоравак очекује тек 2022.

Окончана је вишедневна драма због Трамповог одбијања да потпише предлог закона усвојен у оба дома Конгреса. Тражио је да грађани добију већу помоћ од планираних 600 долара, и кресање државних трошкова.

Пошто његов предлог републиканци нису подржали, попустио је и администрација је избегла блокаду. Помоћ стиже и за 14 милиона Американаца који добијају чекове за незапослене. Огромну подршку ублажавању економских последица пандемије пружила је и америчка централна банка.

"Након депресивног другог квартала, економија је почела да се опоравља и у трећем тромесечју имамо раст од 33 одсто. Део економије који је и даље веома слаб, јесте услужни сектор. Искористићемо сва средства да подржимо нашу економију, све док буде било потребно", рекао је Џером Пауел, председник америчких Федералних резерви.

Брзо ширење заразе, која је крајем 2019. избила у Кини, натерало је многе земље на вишемесечна затварања, што је резултирало катастрофалним падом бруто домаћих производа.

Док је Европа вагала између попуштања мера и закључавања, Кина је, након стављања ковида под контролу, све снаге усмерила на јачање привреде. Једина у свету завршава годину у плусу, а 2021. јој прогнозирају раст од осам процената.

"Последњих месеци видимо снажан опоравак кинеске економије, раст тражње, потрошње и инвестиција. У буџету има довољно простора да влада пребаци свој фокус са развоја инфраструктуре на већа социјална давања. То ће додатно подстаћи опоравак и помоћи Кини да избалансира економију", каже Себастијан Екарт, главни економиста Светске банке за Кину.

Након турбулентних односа Трампове администрације с Пекингом, америчка пословна заједница нада се ресетовању веза с Кином у наредном периоду.

"На основу дугорочних прогноза и демографских трендова можемо рећи да ће Кина у наредној деценији стварати готово трећину светског привредног раста. Америчке компаније желе да буду део тога, да инвестирају у Кину и да с њом тргују", каже Крег Ален, председник Америчко-кинеског пословног савета.

Према проценама Међународног монетарног фонда, јавни дуг развијених земаља ће ове године износити преко 120 одсто БДП-а, при ћему ће највећи ниво дуга од готово 140 процената имати Сједињене Америчке Државе, а затим еврозона.

Само Италија очекује губитак од 120 милијарди евра, али чланице Европске уније могу да рачунају на средства из фонда за опоравак вредног 750 милијарди евра.