Ново одлагање отплате кредита - да ли је то спас у задњи час
Још један мораторијум, одлагање отплате кредита за оне који су највише погођени кризом услед пандемије. Гости емисије РТС-а "Око економије" објашњавају са аспекта привреде, банака и грађана да ли су мере НБС спас у последњи час и по чему се овај мораторијум разликује од претходна два.
Након укупно пет месеци ове године када је свим грађанима и привредницима била пружена опција да не плаћају рате за позајмице, Народна банка Србије је по хитном поступку донела нове мере.
Оне су сада циљане - односе се на оне који су изгубили посао у време пандемије, пољопривреднике и предузетнике са нижим примањима и лизинг уговорима, као и на оне који дуже од месец дана касне са отплатом кредитних обавеза.
Реч је о томе да у наредних шест месеци неће морати да плаћају рате за кредите,а по истеку мораторијум, рок отплате би се за толико продужио.
Директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга у НБС Бојан Терзић рекао је гостујући у емисији "Око економије" на РТС-у да је на иницијативу гувернера и вицегувернера донета одлука о још једном мораторијуму.
"Ми смо радили целе недеље да бисмо изашли са мерама, оцењено је да грађанима треба предах у отплати, пре свега онима који који имају одређене тешкоће у отплати кредита због пандемије", рекао је Терзић.
Појашњава да се мере односе на све дружнике који су били уредни у измиривању обавеза пре избијања пандемије, обухвата предузетнике, привредна друштва, пољопривреднике и грађане.
Када се ради о грађанима, обухваћени су они који имају приходе испод просечне нето зараде у Србији - могу да поднесу захтев, без обзира да ли у овом тренутку имају проблеме у отплати или не.
Објашњава да они који имају проблем у отплати и веће плате од просечне - услов је да зарада није већа од 120.000 динара, да им је смањена зарада у току пандемије и да је дошло до раста кредитне задужености, односно степена оптерећења њихове зараде за више од 40 одсто.
Ко може да конкурише
Мере су отворене за све грађане који буду имали проблем до 30. априла, ако дође до пада зараде моћи ће да конкуршу до 30. априла, ко год испуни услов, остане без посла може да конкурише, појаснио је он.
"Важно је да су мере отворене, да су флексибилне, добјаћемо извештаје од банка и евентулано ћемо кориговати и након периода од шест месеци", каже Терзић.
Терзић је указао да пондерисане каматне стопе падају, то су релаизоване стопе које се закључе у привреди и са грађанима.
"Фино подешавање онима којима је потребна помоћ"
Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић рекао је да је тема интересантна, ово је још један од низа мера државе, НБС али и банака да подрже оне који су највише угрожени у овој ситуацији.
Каже да има интересената и да ће банке у наредних неколико дана објавити како да се заинтересеовани пријаве, биће формулар, може и електронски. За разлику мораторијума један и два, сада онај ко има проблем у извршавању обавеза мора да се јави банци. "Немамо статистику колико ће бити људи", рекао је Васић.
Говорећи о папирологији, он је рекао да банке имају добар део информација о клијентима - на страни банака ће бити администрација.
Према његовим речима, било је спорадичних случајева јављања клијената пре одлуке, али не масовних јављања.
Поредећи мораторјум 1 и 2 каже да је дошло до пада, код другог одлагања је мање грађана и привредника прихватило.
"Ово је фино подешавање тачно онима којима је максимално потребна помоћ", истиче Васић.
Васић је изнео податак да је 1.500 ева просечна задуженост и да наши грађани нису максимално задужени. У Северној Македонији је то 2.000 евра.
Васић је изнео податак да је 1.500 ева просечна задуженост и да наши грађани нису максимално задужени.
"Правовремена реакција, мере су таргетиране"
Директор у Привредној комори Србије Михаило Весовић сматра да је ово правовремена реакција НБС, као и да се на почетку кризе такође реаговало.
Весовић каже да је чињеница да је референта каматна стопа на нивоу од 1,25 одсто - врло повољан услов за кредитирање.
Објашњава да целокупна привреда није на исти начин поднела кризу, ове мере су таргетиране и гађају онај део привреде који докаже да је имао проблеме, тиме ће се омогућити олакшано функционисање банака и целокупног финансијског система.
"Избећи ћемо пораст ненаплативих кредита, ликводност је сачувана у глобалу, али како се криза продужава немамо јасну извесност за првих шест месеци следеће године, јасно је да је неопходна ова мера и неће бити довољна", истакао је Весовић.
Сектор туризма ће прихватити овакву меру. Ово је само један сегемент подршке за најугроженије. "Као ПКС смо подржали одређени сет мера, хотели, угоститељство и путнички саобраћај су најугрожени али су потребне и додатне мере", рекао је Весовић.
Партнерски однос са банком, предупредити проблеме
Уредник портала Каматица Душан Узелац подвлачи да је мораторијум спас у задњи час, таргетирано је да погоди грађане који имају проблем, који су у некој доцњи или назиру да ће ући у проблем.
"Све то је много лакше ако се искомуницира проблем и ако се примети проблем у настајању. Свако од нас може да види да ли ће за месец или два да ли ће да се консолидије или не", каже он.
Поента је да се грађани јављају унапред банкама, да то буде партнерски однос.
Према његовим речима, мере омогућавају да се предупреде проблеми и најбољи савет је да та администрација буде што мања.
Узелац каже да се консолидовао цео банкарски сектор што се тиче ненаплативих кредита.
"Банке добијају значај већи него што треба, посежемо за кеш кредитом који је алтернатива за преживљавање, неке су ситуације сервисирање нагомиланих дугова. Недостатак финансијске едукације доводи грађане да из крдита улазе у кредит и то је оно што је проблем националне привреде, не само код нас", објаснио је Узелац.
Коментари