Брнабић: Чланице AmCham-а помогле српску привреду у време пандемије

Председница владе је указала је да се велики део онога што је показало истраживање Америчке привредне коморе у Србији о поверењу и задовољству инвеститора поклапа са зацртаним приоритетима владе.

Брнабић је истакла да је веома важно и корисно то што се радило у претходном периоду на унапређењу електронске управе.

То нас је спасило ове године, нагласила је она додајући да ће сада бити већи фокус на владавини права и заштити животне средине.

То су два главна приоритета, поручила је она.

Она је захвалила чланицама AmCham-a, односно компанијама, што су задржале запослене и својим активностима помогле привреди у Србији и здравственом систему, али и другим институцијама.

Председник Америчке привредне коморе у Србији Зоран Петровић истакао је да је проблем вируса корона и глобални и локални, као и да представља велики проблем за здравствени систем и државу, али и на све привреднике који су све време радили тако што им је на првом месту било да заштите здравље запослених.

Како каже, привредници су положили тежак испит, али брзо су организовали посао тако да чувају здравље људи и реаговали на промене.

"Доста смо уложили на електронске канале комуникације, реорганизовали смо бизнисе тако да наставимо са радом уз приоритет очувања здравља", казао је Петровић и додао да је и држава Србија умногоме помогла да резултати не буду тако лоши какви су могли бити.

Истиче да се Србија по помоћи која је дата привреди и БДП-у истиче у Европи и додаје да је ниво подршке нешто изнад 10 одсто БДП.

Србија завршава годину с најмањим падом БДП-а у Европи

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да сада већ може да каже да ће Србија ову годину завршити са најмањим падом БДП-а у Европи од један одсто, као и да ће тај пад можда бити и мањи.

Брнабић је рекла да је држава настојала у томе да се ситуација услед пандемије држи под контролом и да не дође, пре свега, до великог пада запослености, али и да се сачува здравствени систем.

„Данас са великом сигурношћу могу да кажем да ће Србија ову годину завршити са најбољим реузултатима у Европи и са најмањим падом, од минус један одсто БДП можда и нешто мање, али и да ћемо захваљујући свим мерама моћи то да надокнадимо 2021. и да идемо 2022. у брзи раст", рекла је премијерка.

Мана образовног система је одвојеност од привреде

Одговарајући на питање америчких привредника да ли је више средстава у буџету за 2021. годину могло да се определи за образовање, премијерка је рекла да је једна од највећих мана нашег образовног система то што је био одвојен од привреде, али је додала да ће јединствени информациони систем просвете омогућити да се то унапреди.

Брнабић је истакла да је образовање велики приоритет ове Владе, као и претходне, те да значајан део буџета и других министарстава, осим Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у ствари има сврху да се улаже у образовни.

Каже да је велики део буџета за канцеларије за информационе технологије и е-управу за образовање, рачунарске учионице, повезане школе, а да средстава за образовање има и буџету Министарства за туризам.

"Велики део буџета је издвојен у сврху унапређења образовања. Ми настављамо дигитализацију наших школа и очекујемо да до 2022. завршимо комплетну дигитализацију", навела је Ана Брнабић.

Према њеним речима јединствени информациони систем просвете почиње с радом 2021. године и биће повезан са централним регистром обавезног социјалног осигурања, а на тај начин са тржиштем рада.

"Ми ћемо знати после средње стручне школе колико људи одлази на факултете, а они који се искључују из система образовања иду на тржиште рада и знаћемо колико дуго чекају на посао, колика је просечна плата. Такође, имаћемо информације и онима који се определе за факултет", казала је Брнабић и додала да ће на основу тога моћи да се донесу много боље одлуке о томе како да се улаже у образовни систем.

Ружић: Пандемија приморала школство да користи нове моделе наставе

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић каже да је пандемија коронавируса наметнула потребу да сектор образовања у Србији много брже дигитално сазри, што је важан аспект дигитализације.

Ружић је на онлајн конференцији коју је организовала Америчка привредна комора у Србији (AmCham) истакао да је пандемија приморала и школство у Србији да практикује нове моделе наставе и да се користе модели који до увођења ванредног стања у марту нису коришћени.

"То је показало да је добра опремљеност школа техником и интернетом, стручна обученост наставника, нешто што је омогућило да се у ванредним околностима образовно-наставни план одвија, да имамо континуитет у образовању и да се све то омогући ученицима", истакао је Ружић.

Додаје да ће искуства стечена у отежаним околностима довести до унапређења наставе и у нормалним околностима.

Ружић каже и да савремене технологије и могућност рада на даљину преокрећу одлив мозгова из наше земље, односно стручњака и у том смислу каже да они сада не морају да одлазе из земље да би своју стручност и знање продали на иностраном тржишту.

"Све више стручних људи се из иностранства враћа или они који не могу у иностранство користе своје знање у Србији, раде у неким виртуелним тимовима за планетарне компаније", наводи Ружић и примећује да је гејминг тржиште тренутно предоминантно присутно, а да у њему има много наших младих стручњака.

"Реформа образовања усмерена на зближавање привреде и просвете"

Што се тиче реформе средњестручног образовања, Ружић каже да је усмерена на зближавање привреде и просвете, а да је идеја министарства и Владе да се та два одвојена, супротстављена света, замене једним системом који се сам регулише.

Механизми који ће омогућити систем који ће регулисати да образовање и привреда заједно функционишу биће дефинисани новом стратегијом образовања која ће бити донета у складу са акционим планом почетком следеће године.

"Што се тиче платформе дуалног образовања, она је у Србији утемељена и подигнута и у складу је са потребама наше привреде, али важно је да је креиран национални модел дуалног образовања и да су усвојени закони на нивоу средњег и високог образовања у овој области", казао је Ружић.

Додаје да је велики бенефит чињеница да постоји 47 профила са стандардима комуникација што указује на то да ће ученици када заврше жељени ниво образовања имати савладане компетенције које ће стећи, а што ће бити добра претпоставкла да могу одмах да се запошљавају.

"У тренутку када се боримо са ковидом, наша идеја је да брзо реагујемо и да изменама и допунама закона релаксирамо услове за привреднике, да омогућимо тај континуитет функционисања система како за компаније, тако и за ученике", истиче Ружић.

Како каже, ради се и на реализацији мапе регионалне распоређености дуалних профила на целој територији Србије, од чега инвеститори очекује да добију слику како о развијености одређених индустријских зона, тако и о подршци дуалног образовања компанијама тих региона.