Пандемија није зауставила страна улагања у Србији – где је највише инвестирано

Конкурс за запослење је стално отворен – потребни радници чим пре, то је порука из немачке компаније "Форверк" из Чачка која је до сада запослила четири стотине радника. Инвестиције и у пандемији нису престале, напротив.

"Цела та несрећна ситуација са короном нама је само убрзала планове и већ смо део планова за следећу годину реализовали ове године", каже Ненад Меденица, генерални директор фабрике "Форверк".

Од почетка године, инвестирано је милијарду и 900 милиона евра. То је пет одсто бруто домаћег производа чиме су стране инвестиције, шесту годину заредом, наставиле у потпуности да покривају дефицит текућег платног биланса.

Ипак, због пандемије, за трећину је мање инвестиција у истом периоду прошле године, која је била рекордна са 3,8 милијарди евра, што је осам одсто бруто домаћег производа. Највише се инвестирало у прерађивачку индустрију, једна тећина, потом у саобраћај, па грађевинарство које се ипак од лета опоравља.

"Оно што је битно директне стране инвестиције нису отказиване, већ су одложене и очекује се да буду реализоване. Од јула месеца ланчано месец по месец имамо пораст издатих грађевинских дозвола, што указује да ће се све то реализовати у наредној годину и да ће се очекује опоравак", наводи Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

А опоравак већ виде у Нишу где за то имају и конкретне разлоге – кинеска фабрика делова за аутомобиле приводи се крају. И то није једина инвестиција.

"Имамо инвестицију кинеске фабрике 'Ксинг ју', која је у току и за коју очекујем на пролеће да почне са функционисањем. Ту је и 'Магна', која је почела са пројектом изградње фабрике у Алексинцу", наглашава Александар Милићевић из Регионалне привредна коморе Ниш.

Укупно гледано, Србија је привукла највише инвеститора. У поређењу са земљама у региону чак 60 одсто је уложено у Србији.

На питање зашто улажу, инвеститори одговарају – због положаја, образоване радне снаге, инфраструктуре, све повољнијег пословног амбијента и због финансијских подстицаја. Питање је шта им недостаје – боља примена права, већа сигурност и предвидивост.

"До сада је фокус био на броју творених радних места. Мислимо да је сада дошло време да се ради на квалитету тих радних места и на повезаности страних инвестиција са локалном привредом", наводи Душко Васиљевић из Светске банке.

Ипак, треба имати у виду да ће услов свих услова за брзину привредног опоравка, односно вредности инвестиција идуће године, бити стабилна епидемијска ситуација и зато са плановима и прогнозама треба бити обазрив.