Продаја нафтних деривата у паду, потрошња струје расте

Промет на бензинским пумпама у Србији пао је 12 посто, али је два посто повећана потрошња нафте у привреди, посебно у пољопривреди. Возачи очекују већа појефтињења.

"Од марта је цена сирове нафте са 20 долара по барелу дошла на 40-45 долара по барелу, цене горива су такође стабилне. Сада нема никаквих промена цене сирове нафте па нема никаквог разлога ни за промену цене горива. Али оно на шта би требало у овом тренутку можда више рачуна повести то је стварање оних обавезних резерви нафте које су заправо гарант сигурности снабдевања", наводи Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

Због успоравања привреде, потрошња струје је у марту и априлу у Европи пала чак 15 посто, да би се са попуштањем мера до августа, тај пад свео на пет процената.

"У Србији је тотално другачија ситуација, дошло је до пада потрошње од два до три посто превасходно због структуре наше индустрије, али се повећала зато у сектору домаћинства", истиче Дејан Стојичевски с берзе "Сепекс".

Истовремено, преполовљена је берзанска, велепродајна цена струје. То не утиче на цену струје за домаћинства, али на јефтинију струју могу да рачунају фабрике, компаније и установе које на комерцијалној основи купују од трговаца.

"Уговори, бар што се тиче електричне енргије, склапају се крајем године, у овом периоду за следећу годину. И ту постоји један простор у којем би привредници могли, удружујући се, формирајући веће групе на неки начин, да наспрам оних који им обезбеђују електричну енергију постигну боље услове", напомиње Мирослав Лутовац, саветник за енергетику ПКС-а.

Анализе показују да је ковид 19 убрзао енергетску транзицију. Струка тврди – планирано седмогодишње смањење производње струје из термоелектрана и повећање из обновљивих извора, десило се у неколико протеклих месеци.

"Први пут смо повезали енергетику и здравље, то је просто феноменолошки интересантно. Знате, енергетика је јако везана за здравље, али овакву имплицитну везаност нисмо до сада имали. То је добра вест и за Србију и мислим да ће комплетна атмосфера у енергетском сектору, доносиоца одлука, ићи у смеру тога да обновљиви извори све више и више добијају право грађанства да потискујемо ове који емитују ЦО2", указује Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета у Београду.

Ипак, даље кретање производње, потрошње и цене енергената тешко је предвидети, јер нико не зна до када ће пандемија трајати.