Колико ће година бити потребно за опоравак међународног туризма

Европа због пандемије коронавируса туристички најугроженија и најатрактивнија. У претходним годинама, на старом континенту остваривало се више од половине свих туристичких путовања. Са вирусом ћемо се пре или касније изборити, а онда предстоји тежак посао обнове туристичке привреде.

Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић каже да не би морало да се полази из почетка, ТОС није престао са промоцијом Србије на циљаним тржиштима, за нас главним емитивним тржиштима.

"У овом тренутку не позивамо туристе да дођу али их подсећамо на Србију као туристичку дестинацију јер сматрамо да је потребно да им будемо, условно речено пред очима, како би се у тренутку када се створе могућности за путовања, одлучили управо за Србију", истиче Лабовићева.

Агенције које одводе наше туристе у иностранство су током лета нешто мало приходовале, али на рачун оних које нам доводе странце у Србију, од 15. марта није легао ни један једини динар, па су агенти прилично песимистични.

"Биће потребно неколико година да бисмо се вратили на тржишта, она која су нам била јако важна и за која је уложено јако пуно новца и енергије да уопште уђе у понуду великих туроператера на тржиштима која су нам јако занимљива", указује директор ЈУТЕ Александар Сеничић.

Мањак хотела ван градова

Већина градских хотела у Србији не ради, а они који су се након укидања ванредног стања отворили, раде на ивици рентабилности. Ова година је показала и да имамо мањак хотела ван градова.

"У Србији имамо свега шездесетак хотела у бањским и планинским центрима, а преко 320 у урбаним срединама. Овај период је добар за инвеститоре да у наредне две, три године искористе за нове инвестиције, како би 2023.,2024. наставили свој бизнис у планинским и бањским центрима", наглашава Георги Гено, директор ХОРЕС-а, Удружење хотелијера и угоститеља.

Криза као шанса за улагање

Многи сматрају да је време кризе и најбоље за улагања јер су тада кредити повољнији, радна снага доступнија и јефтинија. Наравно, у већој предности су они који имају профит остварен у претходним годинама. Туризам и рурални развој, тема је овогодишњег Светског дана туризма, а чини се да су сеоски домаћини еколошки најосвешћенији.

"Већ две године рециклирамо сву амбалажу, стаклену, картонску, пет и алуминијумску. Неко ко се бави туризмом уопште, а посебно руралним, мора на неки начин да доприноси тој природи од које живи и од које убира плодове", каже Елвис Зорнић из етно-села Зорнића кућа.

За српски туризам ова година је почела боље него икада пре. У прва два месеца имали смо раст туристичког промета од чак 24 одсто. Да није пандемије коронавируса, сад бисмо бројали и евре и доларе, а на крају године забележили још један туристички рекорд.