Како је епидемија утицала на принудну наплату комуналних дугова

Епидемија је зауставила принудну наплату дугова за струју, грејање и друге комуналије. Од марта до јула наплата је знатно пала, а сада поново расте. Док неки градови тек улазе у коштац са дуговањима, у Београду и Нишу завршен је репрограм за обједињену наплату грејања и комуналних услуга.

Београдски "Инфостан" понудио је репрограм дугова за грејање и друге комуналије, а грађани су сами бирали динамику и износ рате. Ту понуду прихватило је 15 посто дужника са три милијарде дуга, а захваљући отпису камата две трећине већ је наплаћено. Следе опомене пред принудну наплату.

"То значи да је око 17.000 корисника закључило репрограм дуга, потецијално то је могло бити 150.000 корисника. Крајем септембра ми ћемо послати опомене пред утужење. Те опомене биће постављене и на наш портал е-сандуче", каже Милица Пауновић, "Инфостан" Београд.

У Нишу отплату нагомиланих дуговања за гејање и стабено-комуналне услуге на рате прихватила је тек половина дужника. У репрограм до краја октобра могу ући и Крагујевчани. Дуг за грејање и смеће, у зависности од висине, могу отплаћивати наредних пет, а велики дужници чак 10 година.

"За неких дуже од годину дана, неких 15-16 месеци, тај дуг износи 200 милиона динара", наводи Снежана Ћирковић, директорка Јавног стамбеног предузећа Крагујевац.

Због готово милијарду динара потраживања и градски "Водовод" у Крагујевцу репрограм нуди стално. Дуговања до 10.000 могу се отплатити на шест рата, остали на дуже.

"Дужници који имају дугове преко 10.000 динара, у зависности од висине дуга могу га отплатити до 60 рата. То су они дужници који имају дуговања у висини преко 100.000 динара", истиче Душица Милић из ЈКП "Водовод и канализација" Крагујевац.

Почетком године ЕПС је бележио готово сто одсто наплату текућих рачуна за струју, која је са ванредним стањем почела да пада.

"Сада се то побољшава и у овом тренутку проценат наплате на гаратовано снабдевање је преко 97 одсто код грађана. Гаратовано снабдевање дуговања су негде на нивоу од 29 милијарди динара. Од тога домаћинства дугују нешто преко 20 милијарди, а мала предузећа и предузетници дугују нешто преко девет милијарди", објашњава Радован Станић, директор "ЕПС снабдевања".

Пандемија је смањила и број захтева за олакшице за струју. Бесплатне киловате користи 70.000 најугроженијих грађана, што је готово 10 одсто мање него лане.