Шта садржи нови пакет помоћи привреди

Влада Србије је усвојила правни оквир за други пакет помоћи привреди за ублажавање последица епидемије коронавируса. Привредници који су већ користили мере добиће помоћ аутоматски и не морају поново да се пријављују. На помоћ имају право и фирме основане до 20. јула. Пакет је вредан 66 милијарди динара, а сваки запослени добиће у августу и септембру по 155 евра.

Додатни кисеоник није потрбан само ковидпацијентима већ и привредницима. Зато је новим пакетом мера обезбеђено 60 одсто од минималне зараде за запослене у августу и септембару, а предузећа ће добити и додатни месец дана одлагања плаћања пореза и доприноса на зараде.

"Планирано је и да предузећа из категорије великих правних субјеката добију помоћ државе од 50 одсто минималне зараде за оне раднике који су имали одлуку о прекиду рада, и та предузећа већ имају устаљену процедуру да се до 15. у месецу пријаве са листом запослених којима је рад прекинут, како би остварили право на директна давања", рекао је министар финансија Синиша Мали.

Подсетимо, претходни услов за добијање помоћи био је да предузећа до краја октобра не отпуштају више од 10 одсто запослених и одлагање пореза и доприноса уз намирење дуга од фебруара у 24 рате.

Стручњаци сматрају да је битка за одржање запослености заправо пресудна мера за очување економије јер се није рачунало да ће пандемија бити овако жилава.

"Значи, за новозапослене, како за оне са средњом стручном спремом и за оне високом спремом у одређеном периоду од девет месеци да се подржи њихово запошљавање са 20.000 динара за средњу и са 24.000 динара за високу стручну спрему", каже Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

Овога пута мере су више циљане тако се стимулише запошљавање а да се не потроши превише новца и не пређе ниво јавног дуга преко 60 одсто БДП-а.

"Приликом посете ММФ-а планирано је с њихове стране да Србија забележи пад у другом тромесечју од осам одсто. У овом тренутку је извесно да ће пад бити нижи око шест, можда чак и нижи, па је и ту отворен фискални простор за овакве мере", каже Иван Николић, сарадник Економског института.

Народна банка посебно је допринела стабилности курса динара, односно очувању поверења инвеститора, јер је месечно интервенисала продајом око 300 милиона евра, укупно од марта милијарду и 200 милиона евра. Уз то, појединцима и предузећима обезбеђен је и мораторијум на плаћање кредита за још два месеца.