Шта су препоруке Фискалног савета

Фискални савет (ФС) сматра да у предстојећем периоду држава треба да се фокусира на смањење дефицита у 2021. на око 2,0 посто бруто домаћег производа (БДП), у циљу фискалне стабилности, поремећене, како наводе, здравственом кризом ковид 19.

Поред тога, Савет препоручује повећање државних издвајања за инфраструктуру, као и контролу раста пензија и плата у јавном сектору у 2021. години.

Фискални савет сматра да би било оправдано и потпуно замрзавање зарада.

"Евентуални нови пакет помоћи привреди морао би да буде далеко мањи од првог, селективан и привремен", оцењује Фискални савет.

Уз то, ова криза дала је додатни разлог да се повећа улагање у здравство, наводи се у најновијем Извештају о утицају здравствене кризе ковид 19 на економска и фискална кретања у земљи.

Према процени Фискалног савета, српски БДП ће услед негативних ефеката корона кризе у текућој години опасти за 3,0 одсто, буџетски дефицит ће износити 7,0 посто БДП-а, а јавни дуг на крају године види на нешто преко 60 процената БДП-а.

Фискални савет напомиње, ипак, да све прогнозе које даје у овом извештају имају из објективних разлога велики степен неизвесности, због тога их не би требало тумачити као безусловне и потпуно прецизне, већ као тренуно највероватнији исход очекиваних промена економских индикатора.

Уколико, међутим, у другој половини године поново дође до ригорозног ограничења кретања становништва и забране рада у одређеном броју привредних делатности, привредна активност ће се додатно умањити у односу на претходне прогнозе - па би пад БДП-а у 2020. у том случају био већи од 3,0 посто и могао би износити око 5,0 процената, упозорава Савет.

Пад БДП-а Србије

Напомиње да ће пад БДП-а Србије бити мањи од већине европских земаља због структуре домаће привреде, а као разлог наводи то што релативно велики део домаће привреде производи основна, егзистенцијална добра, за којима у овој кризи тражња није знатно пала (храна, кућна хемија и друго).

Тренутно, оцењују да ће, без промене садашњих политика, буџетски дефицит бити највероватније ипак близак оном који је планиран ребалансом и поред тога што добар део планираног пакета државне помоћи није потрошен, наводи се у Извештају.

У случају промене политика, додаје се даље, дефицит би лако могао бити и нешто већи од планираног, јер би та промена вероватно значила додатни (свакако мањи) пакет мера подршке привреди и/или исплату финансијске помоћи неким предузећима у којима држава има власништво (на пример Ер Србији).

Савет такође процењује да ће привредни пад у 2020. довести до смањења броја запослених за 30 до 50.000, уз опаску да се у јавности дају бројне неутемљене оцене - од прогноза синдиката да ће без нове државне помоћи више стотина хиљада људи изгубити посао, до оцена да ће број запослених наставити да се повећава.