Пандемија вратила гастарбајтере у Србију – имамо ли чиме да их задржимо

Најјачу привреду Европе успео је да пољуља коронавирус. Али, и пре него што је пандемија успорила четврту економију света, унутар владајуће коалиције канцеларке Ангеле Меркел дошло је до неслагања да ли би и идуће године требало олакшати добијање радних виза радницима, превасходно неквалификованим, са Западног Балкана.

"Ова одлука још није донета, али суштина је у томе да немачки демохришћани покушавају да смање број незапослених странаца у Немачкој, који је због корона пандемије порастао на чак 24 одсто и износи око 840.000 људи који су тренутно на бироу. Уколико се ограничи долазак неквалификоване радне снаге са Западног Балкана, то ће пре свега утицати на градилишта на којима су чести радници са наших простора", каже Ненад Радичевић, спољнополитички коментатор и дописник из Немачке.

И грађевински инжењер Срђан Арсић је са наших простора, али је, како каже, у потрази за бољим животом пре седам година отишао пут Немачке. Сада са породицом живи у Хесену, недалеко од Франкфурта.

"Цела ова ситуација са коронавирусом је итекако имала утицај на све бранше у Немачкој, као и свуда. Код нас у грађевини највећи проблем сада почиње да представља кашњење у испоруци материјала и тај што се доста фирми одлучило на тзв. скраћено радно време, што наравно повећава трошкове пројеката", наводи Срђан Арсић, грађевински инжењер из Хесена.

"Мени би најважније био повратак поверења у институције" 

Он је био један од 400.000 људи, колико се проценује да се током пандемије из иностранства вратило у Србију. Дошао је из личних разлога средином марта, а остао до краја маја. Имао је довољно времена за размишљање о останку у Србији.

"Наравно, размишљао сам какви би предуслови требало да се стекну да би ја одлучио да се вратим са породицом у Србију. Пре свега, мени најважнији би био повратак поверења у институције као што су судство и полиција и побољшање услова у нашем здравству и школству", истиче Арсић.

План државе је да задржи људе који су дошли из иностранства и то смо чули од неколико званичника. Са конкретном идејом како, још нико није изашао. Због тога се платфрома "Тачка повратка" спрема за спровођење истраживања међу ковид повратницима.

"Kроз то ћемо моћи да видимо каква су очекивања наших грађана који су се вратили и да у складу са тим дамо неке препоруке доносиоцима одлука", објашњава Иван Бркљач, платформа "Тачка повратка".

Истиче да питања која су укључена у то истраживање је колико дуго су били у иностранству, због чега су се вратили, које су послове тамо радили. "Нас занима и ниво образовања да бисмо могли да разумемо класификацију људи да имамо неки репрезентативни узорак на основу кога можемо да кажемо ове мере би овај број људи интересовало или мање интересовало", додаје Бркљач.

Немачка отежава повратак гастарбајтера – иде ли то Србији на руку

Србија је и раније покушавала да врати људе из иностранства, али ти подухвати нису били запажени, јер се већ дуже време људи у земљу враћају по инерцији, када остаре. Да ли би ситуација у којој Немачка отежава повратака гастарбајтера могла да иде на руку Србији?

"Мислим да то јако пуно зависи од глобалне геополитичке ситуације, какве политике које друге земље буду водиле према импортовању радне снаге", указује Бркљач.

Прилагођаваће се и Немци, нарочито уколико превагне она страна у власти која је за успоравање доласка неквалификованих срадника са Западног Балкана.

"Представници грађевинске индустрије поприлично негодују због оваквих планова немачке владе, јер сматрају да није могуће међу актуелним незапосленима у Немачкој наћи добру радну снагу за грађевину иако политичари са друге стране покушавају овим да више упосле незапослене избеглице у Немачкој", каже Радичевић.

Несумњиво да ће постојати они који ће желети да остану у Србији трајно. Међутим, верује се да ће то бити то појединачни случајеви, док ће се већина ипак вратити у иностранство. Према прогнозама економиста брзина повратка зависиће од брзине опоравка економије, па ће тако са повећањем привредне активности у Немачкој, расти и потреба за радном снагом. А тешко да ће Немци моћи да забораве на искуство радника са Балкана, нарочито када је реч о грађевини.