петак, 03.07.2020, 15:22 -> 19:52
Извор: Танјуг, РТС
Које нове економске мере предлажу синдикати
У плану је да се у рад Економског кризног штаба укључе и социјални и економски партнери, саопштено је после редовне седнице Социјално-економског савета, на којој су представници синдиката апеловали да се што пре формира нова владе како би се заједнички доносиле мере за отклањање последица коронавируса.
Председавајући СЕС-у Зоран Стојиљковић из УГС "Независност" каже да сви схватају да мора да дође до другог пакета помоћи, те навео да се новац који је већ био опоредељен за подршку привреди неселективно трошио и да није требало да га узимају они послодавци којима није пао промет.
У размишљању о новом мерама, каже, предлог је да се предвиди да само они послодавци којима је промет опао више од 15 одсто и који нису оптустили више од 10 одсто радника користе помоћ државе и да мора постојати социјална клаузула, мораторијум на отпуштање.
"Људи морају да буду безбедни и економија не сме да стане", каже Стојиљковић и наводи као проблем обезбеђивање рада од куће за МУП, оружане снаге и комуналне службе.
Стојиљковић је рекао да је СЕС утврдио листу корака и дугорочне задатке чекајући формирање нове Владе што каже, може да потраје до октобра, али и наводи да живот не може да чека и да ће СЕС бити активан током наредних месеци.
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије рекао је да су са представницима Министарства здравља на седници СЕС размотрене даље активности у вези са искоришћавањем свих људских ресурса у лечењу оболелих од вируса корона и исплатом за ангажовање.
Изразио је незадовољство што на седници СЕС није био представник Министарства финансија како би се размотрио статус трошкова за превоз радника и ПДВ.
Милош Ненезић из Уније послодаваца Србије рекао је да је УПС више него задовољна мерама Владе за помоћ привреди која је, каже, управо зато у највећој мери и опстала и изашла са "мало оштећења".
Он је, међутим, навео да забрињава то што неки сектори могу дугорочно да остану оштећени, те навео да су потребни хитни кораци за даље функционисање привреде.
"Сви очекују да ће се тражити новац, није само то, питање је колико га има", рекао је Ненезић и навео да се подршка државе огледа и у олакшавању услова за пословање, а да треба ухватити прикључак за ЕУ која има велике фондове за помоћ привреди и у том погледу правити планове за пословну активност у Србији, јер и мали део тих средстава би нам био од помоћи.
Информације у вези са правима у области рада
Министар Зоран Ђорђевић рекао је да би синдикати требало да позову раднике да се јављају у случају да се крше њихова радна права и у случају да им послодавци траже да врате део новца који им држава даје за мининалце, те нагласио да Инспекција рада наставља интензивно да ради и да реагује на све пријаве.
"Инспекција рада ће учинити све да тај послодавац буде кажњен", рекао је Ђорђевић, али и навео да уз пријаву таквог послодавца, потребно је да раднци посведоче да им послодавци траже да врате део новца од минималца који обезбеђује држава.
Према инфомацијама из С С С С, постоје послодавци који од радника траже да им врате између 15.000 и 18.000 динара од минималца, а тај синдикат позвао је запослене да та средства не враћају јер за таквог послодавца следи казна, али и навео да је тешко документовати такву праксу појединих послодаваца.
Ђорђевић је најавио да ће Министарство на сајту грађанима омогућити да добију све информације у вези са њиховим правима у области рада, те најавио реорганизацију Националне службе за запошљавање са акцентом на младе како би им се омогућило да током школовања раде и стичу знања и остају у Србији.
Коментари