Због коронакризе Немачка отежава долазак гастарбајтера са Балкана

И пре него што је пандемија корона вируса успорила немачку економију и увећала незапосленост, унутар немачке владајуће коалиције дошло је до несагласја да ли би Немачка требало да и после краја 2020. продужи пропис, који превасходно нижеквалификованим радницима са Западног Балкана омогућава лакше услове за добијање радних виза.

Од марта се расправа о томе још више распламсала нарочито у оквиру парламентарне групе демохришћанског блока ЦДУ-ЦСУ канцеларке Ангеле Меркел, док су социјалдемократе, као млађи коалициони партнер углавном били за продужавање тих олакшица.

Међутим, према информацијама до којих је дошао Велт ам зонтаг, унутар парламентарне групе ЦДУ-ЦСУ договорено је да се пропис продужи за још две године, али да се добијање визе дозволи за знатно мањи број неквалификованих радника.

Према речима посланика Матијаса Миделберга, задуженог у ЦДУ-ЦСУ за унуттрању политику, разлог за ову одлуку је то што се Немачка налази у великој економској кризи и има 600.000 више незапослених више него пре годину дана.

"У таквој ситуацији није опција да једноставно оставимо непромењен пропис о Западном Балкану. Због тога се залажемо за ограничење у пропису: продужење од две године уместо претходно планираних пет година, као и годишња квота од највише 15.000 људи", истакао је Миделберг за недељно издање берлинског дневника Велт. 

Тај пропис је ступио на снагу у јануару 2016. године и омогућава радницима из Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Србије и КиМ да добију радну визу за Немачку и без знања немачког језика и професионалних квалификација.

Међутим, услов је да подносилац захтева за радну визу има уговор о запослењу у Немачкој и одобрења немачке Савезне агенције за запошљавање, као и да у последњих 24 месеца није примао у Немачкој било какву социјалну помоћ.

Немцима важније да запосле избеглице

"Уместо да наставимо да дајемо подстицаје за радну миграцију са западног Балкана, требало би да се концентришемо на то да избеглице, које имају перспективу да овде остану, брзо дођу до посла", захтева посланик ЦДУ.

Надлежно министарство рада, које је у ресору СПД-а, није конкретно одговорило на питање шта ће бити са овим прописом, осим да се "тренутно преговара о модалитетима продужења правила".

Како преноси Велт ам зонтаг, у министарству рада тврде да, чак и без ограничења, омогућено је "управљање миграцијама на основу потреба (Немачке)", јер Савезна агенција за запошљавање издаје потврде тек "када се увери да нема одговарајућих домаћих или ЕУ тражилаца запослења".

Застој у конзулатима

И док се из немачке грађевинске индустрије, која је напрочито имала користи од овог правила за Западни Балкан, стижу оштри гласови критике, врата Немачке су за неквалификоване раднике са Западног Балкана суштински већ неко време притворена.

Према подацима немачког централног регистра о странцима, од краја 2015. до краја 2018. број издатих боравишних дозвола зарад запослења људи са Западног Балкана скочио је са 13.000 на 66.000.

Од тог броја, више од 31.000 је без радних квалификација, наводи се у подацима Савезне канцеларије за миграције и избеглице.

Али, у последњих годину и по дана приметно је да у приливу гастарбајтера настаје поприличан застој у конзулатима у Београду, Сарајеву, Скопљу...

Како је у марту немачко Министарство спољних послова навело у одговору на једно посланичко питање, гастарбајтери из овог региона чекају и више од годину дана за термин за добијање визе.

У немачком МСП-у тврде да су они послали додатно особље у конзулате, али да је навала толико велика да ни то није довољно.

О размерама тог застоја најбоље сведочи то да је у 2018. немачка Савезна агенције за запошљавање дала у око 46.000 случајева одобрење неопходно за аплицирање за визу, али да је тек око 21.000 људи на крају и заиста добило визу по тим специјалним условима.