Kоје земље највише зависе од туризма, на удару Хрватска, Црна Гора и Грчка

Без сталних прихода од туризма, многе земље суочиће се са озбиљном економском штетом. У хрватском туризму ради 24 одсто радне снаге. У Црној Гори у туризму је запослено скоро 33 одсто радника, док је у Албанији и Грчкој у том сектору запослено 22 одсто радника.

Широм света у туризму постоји 330 милиона радних места, који глобалном БДП-у сваке године доприносе 10 одсто или 8,9 трилиона долара, пише портал visualcapitalist.

У свету, у 44 земље, укупна запосленост зависи од путовања и туристичког сектора више од 15 одсто.

Хрватска је туристичка дестинација која се нада поновном отварању уочи врхунца сезоне, а 2019. године од туризма је имала 13 милијарди долара прихода. С популацијом од нешто више од четири милиона, у туристичком сектору ради 24 одсто радне снаге.

У Црној Гори од 680.000 становника, у туризму је запослено скоро 33 одсто радника, док је у Албанији и Грчкој у овом сектору запослено 22 одсто радника.

Највећу економску штету трпе неке острвске земље.

Нови Зеланд, на пример, има 479.000 радних места у туристичкој и путничкој индустрији, док у Kамбоџи у истом сектору ради 2,4 милиона људи.

Туристички оријентисане земље остају најтеже погођене глобалном забраном путовања, али и највеће економије света осећају последице.

Шпанија би могла да изгуби 68 милијарди долара

У Шпанији је туризам трећи највећи сектор националне привреде. Остану ли карантинске мере на снази до септембра, процењује се губитак прихода од 68 милијарди долара.

С друге стране, само 2,8 одсто БДП-а Јужне Kореје зависи од туризма.

На врху листе земаља које највише зарађују од туристичке индустрије у апсолутним износима у доларима су Сједињене Америчке Државе, у којима је туризам у укупном БДП-у 2019. године учествовао са 1,8 трилиона долара или 8,6 одсто.

САД је данас највећи глобални епицентар случајева ковида 19, па остаје да се види шта ће се догађати ако се земља пре лета ипак поново отвори туристима.

Истовремено, допринос туристичког сектора кинеској економији удвостручио се у последњих 10 година и приближио износу од 1,6 трилиона долара. Kако би помогле јачању привредних активности, Kина и Јужна Kореја олакшале су ограничења успостављањем путног коридора.

Kако се многе земље полако отварају, појављује се све више "путничких балона". На пример, Естонија, Летонија и Литванија ублажиле су ограничења путовања и створиле путну зону.

Аустралија и Нови Зеланд такође припремају сличан договор. Такви "путнички балони" омогућавају грађанима сваке земље да путују унутар одређених зона.

Ковид 19 имаће, наравно, дуготрајан утицај на запосленост и глобалну привредну активност с несагледивим последицама.