Немачки гиганти деле милионе, а узимају помоћ државе

Ово питање је покренуто у немачкој јавности још крајем марта када је немачка влада најавила да ће више од 1.100 милијарди евра издвојити за помоћ привреди која трпи последице пандемије новог коронавируса.

Међутим, ова тема је актуелизована када је недавно генерални директор немачког аутомобилског гиганта "Бе-ем-ве", Оливер Ципсе, најавио да ће својим акционарима исплатити дивиденде за 2019. годину и то у износу од чак 1,6 милијарди евра.

Ова вест из Минхена изазвала је гнев у Берлину, будући да је влада пре месец и по дана поручила великим компанијама да од њих очекује да губитке не пребацује на терет државе, уколико буду делили дивиденде и бонусе. Конкретно, поручено им је да дивиденде за 2019. не деле, уколико намеравају да од државе траже гаранције за кредите, финансијску помоћ или да запослене пребаце на програм скраћеног времена који се субвенционише из државне касе.

А баварски гигант, не само што је од око 96.000 својих радника у Немачкој њих 30.000 пребацио на од државе потпомогнуто скраћено радно време, већ очекује да влада уведе финансијске подстицаје за куповину нових аутомобила. Како наводи Ципсе, то ће бити "бонус за иновације" и захтева од владе да на тај начин помогне целој немачкој економији, будући да аутомобилска индустрија у Немачкој упошљава 830.000 људи.

"Што брже аутомобилска индустрија поново крене, то боље за привреду и тржиште рада у Немачкој", истакао је први човек 'Бе-ем-веа', истовремено објашњавајући да је профит фирме у 2019. износио око пет милијарди евра те да је компаније одговорна јер ће расподелом 1,6 милијарди евра акционарима имати користи и запослени.

Коме иде највећи део колача 

Међутим, од расподела дивиденди највише ће профитирати син и ћерка некадашњег кључног човека компаније Херберта Кванта, који сада поседују око 47 одсто акција. Тако ће Штефан Квант добити 425 милиона евра, а његова сестра Зузане Клатен 344 милиона. Њих двоје су међу пет најбогатијих људи у Немачкој, при чему је њихово укупно богатство процењено на око 39 милијарди евра.

Осим тога, у тек објављеном истраживању немачког магазина Шпигл откривено је да су њих двоје још кад су били на студијама отворили фирме у пореском уточишту на Бахамима. Додуше, они то правдају жељом њиховог оца да средином осамдесетих да се обезбеди уколико дође до ескалације тензија између Запада и Истока па Совјети евентуално изврше инвазију на Западну Немачку, као и да су те рачуне затворили пре 15 година и пријавили их немачких пореским властима.

Иако су брат и сестра Квант међу највећим донаторима владајућих демохришћана, огорченост због одлуке о дивидендама није крио ни баварски премијер Маркус Зедер, који је са премијерима Баден Виртемберга и Доње Саксоније где су седишта осталих немачких аутомобилских гиганата, највећи заговорник подстицаја аутоиндустрији. 

Критике су још оштрије стигле од лево оријентисаних политичара, али огласила се чак и потпредседница Немачког удружења за заштиту власника хартија од вредности, Данијела Бергдолт, истакавши да је "питање да ли је оваква распоредела профита оправдана, имајући у виду да се у 2020. неће моћи да оствари профит" а да компанија користи државну помоћ и тражи државне подстицаје.

"Адидас" повукао одлуку 

Слично крњење имиџа у јавности доживели су и компаније "Адидас" и "Дајхман" када су на почетку епидемије у марту најавили да ће замрзнути плаћања закупа за бутике широм Немачке, због чега су у јавности стављене на стуб срама као фирме којима "недостаје осећај заједништва".

Произвоџач спортске опреме "Адидас" је брже боље повукао ову одлуку и одустао од планиране расподеле дивиденди акционарима па већ средином априла добио позајмицу од 2,4 милијарде евра. Слично је поступила и конкурентска компанија "Пума", али и бројне друге компаније, попут авионске корпорације "Луфтханза", затим оператора франкфуртског аеродрома, произвођача аутомобилске електронике "Леони"...

Али, да највећи играчи у Немачкој и те како имају обимне финансијске резерве довољне да и без помоћи државе прегурају кризу сведочи податак да 30 највећих немачких концерна укупно располажу новчаном резервом од око 363 милијарди евра.

Расплет се очекује почетком јуна 

То се види и из тога што добар део њих није ни тражио директну финансијску помоћ државе. Штавише, многи су већ кренули у исплату дивиденди и поприлично су се побунили када им је влада поручила да је недопустиво да им порески обезници субвенционишу скраћено радно време радника, док они деле профит акционарима. 

Овим програмом фирме заправо не морају да отпуштају раднике како би смањиле трошкове, већ им скрате радно време у току кризе док држава радницима надокнађује део изгубљене плате. Самим тим, чим се подигне потражња, фирме могу врло брзо да повећају производњу јер не морају да траже додатне раднике.

Против владиног условљавање да бирају између дивиденди и подстицаја побунили су се, не само ауто концерни "Фолксваген", "Бе-ем-ве", "Дајмлер", већ и хемијски гигант БАСФ, корпорације "Континентал", "Бајер"... Ипак, најгласнија је аутомобилска индустрија, која тврди да се може да дозволи да не исплати дивиденде акционарима, јер тиме ризикује додатни пад вредности акција и бег инвеститора.

Расплет овог сукоба требало би да буде јасан већ почетком јуна за када је немачка влада најавила да ће објавити своју одлуку да ли ће и какве ће подстицаје увести за куповину нових аутомобила.