ЕУ похвалила адекватност вођења монетарне политике НБС

Србију су на данашњем дијалогу представљали гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали.

Европска централна банка и Европска комисија оцењују да је "Народна банка Србије и у 2019. години спроводила монетарну политику у складу с режимом циљања инфлације", што је и била препорука свим земљама у оквиру претходних дијалога, саопштила је НБС.

Србија је ову препоруку, која је уједно и основни законски циљ Народне банке Србије, испунила у потпуности, уз инфлацију која се током 2019. године кретала око доње границе циљаног коридора, додаје се у саопштењу.

"Европска централна банка и Европска комисија оцењују и да је домаћи банкарски сектор добро капитализован и ликвидан. Посебно се поздрављају значајни резултати Србије на плану смањења учешћа проблематичних кредита, уз даљи динамичан раст кредитне активности и ка привреди и ка становништву".

Позитивно су оцењене мере које је Народна банка Србије донела крајем 2018. а које се односе на необезбеђено ненаменско кредитирање становништва по дугим роковима отплате.

Закључено је и да мере које се предузимају у циљу подршке већој динаризацији дају добре резултате.

Напредак је видљив, кажу у НБС, пре свега код динаризације депозита, што јесте кључно и за бржи напредак у процесу динаризације кредита.

"Инфлација на ниском нивоу седму годину заредом"

У том циљу поздрављено је и доношење регулаторних мера Народне банке Србије, којима се подстичу динарски пласмани микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима.

Оцене Европске централне банке и Европске комисије у делу надлежности Народне банке Србије гувернер Јоргованка Табаковић сматра реалним.

"Чињеница да се инфлација у Србији налази на ниском нивоу седму годину заредом јесте конкретна потврда адекватности монетарне политике у Србији. Чињеница је и да смо учешће проблематичних кредита драстично смањили, као резултат примене стратегије за њихово решавање, као и знатно повољнијих услова пословања у Србији", рекла је Табаковићева.

Евидентан је и здрав раст кредитне активности, додаје гувернерка.

"Кредити привреди расту по двоцифреним стопама већ неколико година, а две трећине је одобрено микропредузећима, малим и средњим предузехцима. Инвестициони кредити са стањем од око 5 милијарди евра ћине 45 одсто стања укупних кредита привреди", истиче гувернер.

Динаризација остаје један од приоритета, посебно динарски кредити предузећима. "Динарско кредитирање привреде никада није било повољније. Као резултат наших мера, разлика између каматних стопа на динарске и девизне кредите привреди смањена је са 9,1 процентни поен из маја 2013. на 1,1 процентни поен", подсећа Табаковић.

Чињеница је, каже, и да је раст Србије прошле године био динамичан, што су и Европска централна банка и Европска комисија истакле.

Народна банка Србије је реаговала смањењем референтне каматне стопе, омогућавањем финансијског предаха у отплати кредита, операцијама по ниским стопама, како би се те стопе даље пренеле и на привреду и становништво.

Држава је реаговала обимним пакетом мера у вредности од око 11 одсто бруто домаћег производа, који укључује и кредите за ликвидност уз гаранцију државе, а који су намењени микропредузећима, малим и средњим предузећима и предузетницима који су највише погођени кризом.

Пандемија ће, каже, имати снажан краткорочан утицај на све економије, али суштина усмерења Србије остаје непромењена.

"Наша пројекција привредног раста од најмање 6 одсто у 2021. години указује на то да, захваљујући нашим мерама, очекујемо пуни опоравак Србије од ефеката пандемије већ следеће године, а то пројектују и све институције које нас пажљиво прате. Важни су нам и брзина опоравка Европске уније и у мери у којој свако од нас појединачно буде успешан, и на заједничком плану ћемо бити успешнији", истице гувернерка.

Чврсто верује, напомиње, да је Србију ова светска криза само накратко успорила у динамичном расту.

ЕК похвалила Србију за реформе и мере које је предузела

Србија је данас добила велике похвале Европске комисије за економске реформе и резултате који су постигнути у претходном периоду, у 2019. години, као и за донете мере помоћи грађанима и привреди намењене отклањању последица пандемије на домаћу економију, изјавио је министар финансија Синиша Мали.

Мали је након конференције Савета за економска и финансијска питања ЕУ, која је организована путем видео-линка, рекао да је данашњи онлајн састанак био прилика да сви министри финансија Западног Балкана представе мере економске политике које су предузели како би се борили против негативних последица Ковида-19.

"Србија је по ко зна који пут добила велике похвале за економске реформе, за резултате које смо постигли у претходном периоду, у 2019. години, и сада и за мере које смо представили", рекао је Мали.

Кризу је држава дочекала са здравим јавним финансијама, снажна, са довољно новца у буџету, високим девизним резервама и четири године суфицита у буџету, подсетио је Мали.

На тој основи су, додаје, и предузете мере па је држава могла да обезбеди 5,1 милијарду евра помоћ привреди и грађанима.

"То је имало велики ођек у Европској комисији. Мислим да смо од свих земаља које су данас представљале своје програме убедљиво најјачи, убедљиво најозбиљнији", истакао је Мали након двосатног онлајн састанка.

Зато, каже, држава са правом очекује добре резултате до краја ове године.

И Европска комисија каже да ће актуелна "криза најмање лоше утицати на Србију", односно, очекују се најбољи резултати Србије по питању стопе раста до краја године, рекао је Мали.

Подсећа да је у првом кварталу Србија имала стопу раста БДП-а од 5,0 одсто, док је Еврозона пала 3,3 посто.

"Остале земље су далеко иза нас. То нам даје за право да ову годину очекујемо са најбољим резултатом од свих земаља, не само у региону, него и можда у Европи", рекао је министар финансија.