Запослени се нису одмарали код куће, били су под стресом

Људи су жељни да направе промену, да виде напредак, да се врате у живот који је имао многе друге елементе него што има данас. Страх постоји, без обзира шта га изазива и важно је запослене укључити одмах у процес планирања враћања на посао.

Људи су најважнији, не профит - део је закључака са седме онлине конференције „Бизнис у изазовним временима - Када, како и зашто се враћамо на посао", у организацији Српске асоцијације менаџера и ICT hub-а. 

Рад у онлајн режиму донео је неке добре ствари, али су истовремено, према речима Драгољуба Дамљановића, председника САМ-а и Smart Grid Services Sales VP, Schneider Electric, постојале ствари које нису тако ефикасне као кад су запослени заједно. 

„Недостаје говор тела, лични контакт, тешко се буди интелект групе кад радимо онлине. Креативан рад у групи је на овај начин ограничен. Људи су жељни да направе промену, да виде напредак, да се врате у живот који је имао многе друге елементе него што га има данас. У том процесу биће две врсте страха и забринутости - за здравље и сигурност, односно за посао и задржавање истог. Оне фирме које су делиле информације и транспарентно комуницирале, на једнак начин са свима и подједнако подносиле терет, изаћи ће из овога снажније, оплемениће се хуманошћу и бригом за друге много више него пре. Најважније је у свему воља да људи дођу, не да се присиљавају", каже Дамљановић. 

Европска агенција за безбедност на раду препоручује да се на посао враћају само запослени којима је то нужно, а да остали наставе да раде од куће. Милица Вукелић, психолог и доцент на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, истиче да је важно имати на уму да менаџери треба да знају да се запослени се не враћају са годишњег одмора, већ из стресне и тензичне ситуације.

„Све ово је апсолутно ново за нас што ћемо памтити цео живот. Страх постоји, без обзира шта га изазива, зато је сада важно да се запослени укључују у процес планирања повратка на посао, да се добије њихова повратна реакција. Битно је да особа која се бави људским ресурсима води неку врсту дневника, интензивно комуницира, да се обезбеде неки контакти коме запослени могу да се обрате уколико осећају неки страх, јер се може очекивати сагорелост, мањак ангажовања, стрес, као и мањак продуктивности. Потребно је направити стратегију како уводити запослене у посао у другом окружењу и контексту на који нисмо навикли", каже Милица Вукелић. 

Добри лидери су и у кризи и ван ње и имају у свакој ситуацији вештине да слушају, мотивишу и пруже осећај сигурности. Марија Десивојевић Цветковић, виши потпредседник за стратегију и развој Делта Холдинга, каже да је битно објаснити људима да је све у реду, да је посао ту, да ће бити сигурни, ширити позитивно расположење, а не панику. 

„Велики број наших колега наставио је да ради нормално, они који су могли радили су од куће. Ми смо велики тим и пажљиво ћемо враћати људе. Од првог дана смо обезбедили два професионална психотереута са којима су запослени могли да разговарају анонимно и то је врло важно. Без обзира на Ковид-19 и комплетну ситуацију промене би требало да се дешавају сваки дан, свака компанија мора да мења пословање свакодевно. Живот лидера заснива се на томе да морамо да размишљамо о променама и да их генеришемо", истиче Марија Десивојевић Цветковић.

Ивана Михајловић, директорка за људске ресурсе Direct Media, наводи да је важно укључивање запослених у доношење одлука. 

„Обезбедили смо све да радимо пуном паром и добро смо се организовали и то нам је купило време да будемо обазриви у погледу враћања на посао, оставља нам простор да не журимо. Наши досадашњи односи су капитал којим располажемо, да запослени имају поверење ако им кажемо да смо све обезбедили да се вратимо. Овај период нам је донео велику промену у погледу иновативности и креативности. Изненађени смо колико смо неке ствари у односу на реалне услове спровели. Наша транспарентност је утицала на то да људи знају да смо у свему заједно". 

Дејан Турк, генерални директор VIP Mobile & A1 Словенија је истакао да је ово био његов највећи лидерсхип изазов у животу и да верује да ћемо изаћи из тога као бољи људи и менаџери, да ће бити више свести о односима које имамо једни према другима и о околини.

„Доста рано, на почетку кризе смо све ово видели као огроман изазов. Пре свега, људи су најважнији, не профит, доста брзо морамо да доносимо одлуке. Вирус је брз, ми морамо бити бржи од њега. Сада су важна два факора за повратак, припрема зграде, правила понашања, што је једноставније. Сложенији изазов је део у вези са људима, како ће функционисати, који су страхови и како је пандемија утицала на однос према компанији. У томе је важно како је са људима раније комуницирано, какво смо поверење претходних година стекли. Битно је да их питамо како се осећају, какви су им тренутни изазови у послу, која су очекивања од повратка, шта су научили од рада код куће и шта би задржали. Највише ће се мењати култура коју смо стварали и која је уникатна, колегијална, дружења. Мораћемо да пронађемо баланс и да остане само сада у неком другачијем облику", рекао је Турк на видео конференцији.