Не можемо истом брзином да послујемо у убрзаном свету

Проналазак начина да останемо конкурентни новим и промењеним бизнис моделима, производима и услугама прилагођеним новим захтевима потрошача на глобалном тржишту, да се убрзамо у свету који се убрзао, да не чекамо да тумачимо, већ да стварамо будућност, да користимо нове дигиталне моделе, иновативне приступе и дисрупцију - део је закључака са шесте онлајн конференције „Бизнис у изазовним временима - Како се припремити за период после короне" у организацији Српске асоцијације менаџера и ICT Hub-а.

„Дан после" је већ почео, променио се начин размишљања, а потребно је, према речима Драгољуба Дамљановића, председника Српске асоцијације менаџера, да научимо да живимо у новим околностима, и биће у предности они који брзо уваже нова размишљања и понашања и запослених и потрошача.

„Ми се присилно тренирамо да радимо на другачији начин. Видећемо сигурно много добрих ствари од тога, а верујем и наши клијенти. Свакако да нам је најважније да сачувамо и запослене и клијенте истовремено, јер ће они и у будућности чинити наш бизнис. Ово није еволуција, већ револуција у начину пословања, морамо да очувамо тимове и људе који ће моћи да раде све оно шта је потребно клијентима и да им помогну да превазиђу проблеме".

О начинима како се припремити за период после короне говорили су Драгољуб Дамљановић, председник САМ-а, Smart Grid Services Sales VP, Schneider Electric, Бранко Милутиновић, генерални директор компаније Нордеус, Проф. др Горан Питић, председник савета ФЕФА, Радојка Николић, директорка и главна и одговорна уредница Нира Преса, Душан Томић, партнер у компанији EY. 

Бранко Милутиновић, први човек комапније Нордеус очекује доста иновација, али и много промена код оних који не буду успели да се прилагоде.

„Чини ми се да је ово један од катализатора да се дигитални производи и услуге убрзају још више, да се постојећи модели прилагоде новим ситуацијама. Ако нешто промените и видите да је добро, не враћате се на старо. Морамо да пронађемо начин да останемо конкурентни бизнис моделима, производима и услугама на глобалном тржишту, јер дигитална револуција даје најближе једнаке шансе људима да се својим знањем и радом боримо на светском тржишту. У гејминг индустрији пандемија суштински не прави дисрупцију, али смо сви заједно у овоме, морамо да се боримо да нађемо нове прилике да изађемо из овога можда и бољи", каже Милутиновић и додаје да је приметно да људи испољавају више емпатије и да се у самој компанији боље разумеју потребе на индивидуалном и тимском нивоу, да људи воде рачуна да се прилагоде и да ће се трудити да то задрже.

Проф. др Горан Питић, председник савета ФЕФА, сматра да се будућност рада дешава данас.

„У времену криза и рецесија 14 одсто компанија надмашује претходне профиле раста и развоја. И у овој кризи биће оних који ће пронаћи шта су то нове потребе потрошача. Не смемо да наставимо тамо где смо стали пре почетка пандемије, јер би то значило да смо прескочили једну генерацију, неки послови неће захтевати никакву врсту убрзања, дисрупција је велика у начину понашања, размишљања, свет се убрзао и ми морамо да се убрзамо. Не можемо истом брзином да послујемо у убрзаном свету, прескочиће нас неки други. Требало би да покушамо да будемо испред времена, да не чекамо да тумачимо, већ да стварамо будућност, да намећемо норме, нове дигиталне моделе, иноватине приступе".

Радојка Николић, власница и директорка магазина Бизнис и Економетар истиче да је све ово што се догађа створило патолошку економску слику, јер ће се променити свет бизниса и свет рада.

„Не говоримо само о једном дану после, јер се прича о пандемији у таласима. Држава се није прославила економским мерама које је донела, касни се са њиховом применом. Могли смо да погледамо неке примере мера у другим земљама, па да прилагодимо. Постоје модели, попут оних из Немачке, који би могли да буду мотивациони потез за предузетнике, за развој предузетништва, а то је да се смање порези и доприноси, да се учини да буду тако мали да се не исплати пословати у сивој зони, то би било благотворно". 

Не постоји универзални модел, али било би добро да се погледа шта су радиле компаније које су успешно пребродиле кризу 2008. године, сматра Душан Томић партнер у компанији ЕY.

„Компаније су тада преусмериле добар део буџета у истраживање и развој, нама је инстинкитвно да те сегменте смањујемо. Доста њих ушло је у аквизиције у тренуцима кризе, јер су виделе прилику да прошире свој основни посао, уђу у неки комплементарни бизнис или у нешто ново, а доста њих је запошљавало нове тимове, секторе за развој бизниса који је давао нове идеје," каже Душан Томић.

"Ако се потребе клијента мењају, морамо да мењамо себе и да се прилагођавамо и у том контексту предвидели смо пет краткорочних и у дугом року трендова - дигитализација и аутоматизација ће се наставити, сентимент потрошача се променио трајно у смеру да клијент очекује чистоћу, здравље и много израженије приступају очувању околине и климатским променама и то ће се појачати. Мења се друштвени договор пословног света са окружењем, у праћењу резултата мораће да се редефинишу ствари и циљеви, економијја раста треба да буде економија квалитета и баланса, да смањимо апетите у вези са таргетом зарад одрживости и на крају, веома су важни креативност и иновативност за опстанак и раст фирми у сваком сектору," рекао је Душан Томић партнер у компанији ЕY.

Модератори разговора били су Дејан Ранђић, члан УО САМ-а, директор DNA&ICT Hub-а и Коста Андрић, партнер у ICT Hub-у.