Табаковић: Пројекција за Србију - пун опоравак следеће године

Tим речима Табаковићева је одговорила на питање Танјуга како оцењује последње прогнозе Светске банке и Међународног монетарног фонда а које се односе на Србију, и какве прогнозе очекује у наредним извештајима тих институција.

Табаковићева каже да никада није било теже давати процене у погледу раста било које економије.

"Светска банка, а посебно ММФ, урадили су врло захтеван посао. Оцена ММФ-а је да ће Србија имати једну од најбољих стопа раста БДП-а у 2020. години, односно да ћемо имати најмањи пад од свих земаља у Европи. То је, у овим незапамћеним условима, добра околност", објашњава гувернерка.

У случају Србије, каже, корекција са претходно очекиваних 4 одсто раста, у потпуности је последица ефеката пандемије јер већ за 2021. ММФ очекује да Србија расте по стопи од 7,5 одсто.

"То значи да је Србија једна од ретких земаља за коју се пројектује пуни опоравак већ следеће године, док се на глобалном нивоу, као и у европским оквирима, очекује делимични опоравак", оцењује Табаковићева.

То говори и да ММФ оцењује да се носиоци економске политике у Србији, како је рекла, на прави начин, адекватним и правовременим мерама, боре са последицама пандемије.

"То поверење се види и кроз пројекцију укупног макроекономског оквира. И за инфлацију у Србији ММФ очекује, како они то увек истичу, да ће остати под контролом Народне банке Србије, што значи ниска и стабилна. Од свих европских земаља у развоју једино за Србију пројектују да ће поправити платнобилансну позицију ове године у односу на 2019. годину, а затим пројектују и даље поправљање у 2021. години", наводи Табаковићева.

То је за Србију, додаје, изузетно важно, јер значи и већу отпорност наше земље.

Протеклих дана преко 90 земаља поднело је захтев за такозване брзе финансијске инструменте ММФ-а, и махом је реч о земљама које се суочавају са платнобилансним неравнотежама и имају све тежи приступ финансијском тржишту.

Најјачи удар пандемије на економије  у другом тромесечју

Обзиром да је прошло месец дана од увођења ванредног стања у Србији, а на питање Танјуга како види тренутно стање укупне српске економије, Табаковић подсећа да је наша земља у ову годину ушла са, како је истакла, одличним економским кретањима. Српска економија је у претходне две године расла по просечној стопи од 4,3 одсто, а посебно је важан, напомиње, био четврти квартал прошле године са растом од 6,2 одсто на међугодишњем нивоу.

"Нажалост, ова незапамћена пандемија карактеристична је по томе што има јаке здравствене и економске последице", указује гувернерка.

Истиче колико је било важно што је држава у претходних осам година стабилизовала економију, што се ширила база инвеститора и то што су девизне резерве на највишем нивоу.

"И то су баш сви истицали. Генерално је очекивање да ће се најјачи удар пандемије на економије осетити у другом тромесечју ове године, а јачина утицаја ће зависити од дужине трајања пандемије. То је генерална оцена, како за Србију, тако и за друге земље, при чему је и за нас важно да наши највећи спољнотрговински партнери почну брзо да се опорављају", објашњава Табаковићева.

Правовремени одговор државе

Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19 је проактиван и правовремени одговор државе који је у свим деловима прилагођен карактеру кризе са којом се суочавамо, каже гувернер.

"Циљ нам је да се сачувају животи људи на првом месту, да се сачувају радна места, и наравно, да се помогне најугроженијим предузећима. Према процени надлежних, без донетих мера, у 2020. години Србија би имала огроман пад економске активности, минималан опоравак следеће године и спорији раст у средњем року. Народна банка Србије је била у могућности да прва реагује својим мерама и да тако олакшамо и живот наших грађана и пословање наших компанија", наводи Табаковићева.

Подсећа да је донет читав сет мера, од мораторијума на отплату кредита, снижавања каматних стопа, подршке ликвидности, али и да су мере стално фокусиране и на најстарије грађане који имају ограничену могућност кретања.

На сајту НБС, отворена је иначе посебна страница посвећена одговорима Народне банке на пандемију, а циљ је да на једном месту буду доступне информације о активностима које Централна банка у тренутним ванредним условима спроводи везано за грађане и привреду.

"Народна банка Србије ће остати поуздан партнер председнику и Влади и у овој борби за животе људи и за нашу економију", поручила је Табаковићева.