четвртак, 09.04.2020, 08:14 -> 15:49
Извор: РТС, Танјуг
Светска банка предвиђа минималан пад БДП-а Србије од 0,5 одсто у 2020.
Светска банка прогнозира да ће бруто домаћи производ Србије у 2020. години забележити пад од 0,5 процената због негативних ефеката пандемије кронавируса на економску активност, што је знатно мање од пада који предвиђа за Европу и неке земље у региону. Одлучне мере које дају приоритет улагањима у здравствене системе и мере социјалне заштите, од пресудног су значаја за ублажавање утицаја пандемије коронавируса у Европи и централној Азији, каже се у најновијем извештају Светске банке за регион.
Пандемија Ковид-19 и мере предузете за њено сузбијање имају велики утицај на глобалну економију и сигурно ће утицати и на српску привреду, што ће довести до знатно нижег раста него што се раније предвиђало, пише у извештају СБ у поглављу посвећеном Србији.
На реални пад БДП-а ће, како се додаје, утицати више фактора - нижи приходи од туризма и саобрацћаја, смањење дознака, успоравање раста извоза и смањење страних директних инвестиција.
Према проценама Светске банке, приватна потрошња у нашој земљи ће ове године опасти за 0,4 процента, државна потрошња ће забележити раст од 1,1 одсто, извоз ће пасти за 0,5 одсто, а увоз за 0,8 процената, док ће бруто фиксне капиталне инвестиције ће бити у мину од 2,3 посто.
Да би успеле да избегну знатнији пад економије и животног стандарда, српске власти морају да пруже значајан и свеобухватан одговор на кризу, наводи СБ и додаје да ће се средњорочно (2021-2023) Србија вратити на стазе раста од четири одсто.
Ова средњорочна перспектива, напомиње Светска банка, пресудно зависи од међународних економских кретања, укључујући утицај коронавируса, као и од темпа структурних реформи и политичких прилика у Србији.
Kада је реч о ризицима и изазовима са којима се Србија може суочити, Светска банка наводи да су они првенствено односе на дужину и дубину актуелне кризе проузроковане пандемијом и применом мера заштите.
Стога препоручује да се употпуне краткорочне мере за ублажавање утицаја на сиромашне и угрожене слојеве становништва, инструментима као што су компензација губитака прихода због незапослености и повећање накнада социјалне заштите.
Поред тога, земље у региону могу помоћи одржавању економских активности подржавајући приватни сектор привременим пословним кредитима, смањењем пореза или одлагањем плаћања пореза.
Мала и средња предузећа која су погођена последицама пандемије, могла би значајно да имају користи од циљаних државних субвенција, наводи се у препорукама Светске банке.
"У овим изузетно тешким временима, креатори политике морају да поступају одлучно. То значи да се брзо крећемо ка јачању здравствених система и мрежа социјалне заштите, подржавајући приватни сектор и очувајући финансијску стабилност и поверење – све што је пресудно за живот људи", каже Сирил Милер, потпредседник Светске банке за Европу и централну Азију.
Пројекције привредног пада и опоравка тржишта
Сценарији предлажу да регионални раст падне између -4,4 и -2,8 процената, пре него што се опорави 2021. ако се уведу предложене политичке мере, глобалне цене робе постепено опораве а трговина ојача.
"Социјално дистанцирање, затварање предузећа која нису неопходна за живот људи и школа су неопходне мере за спречавање ширења пандемије и спашавање живота. Истовремено, политике морају тежити минимизирању економских трошкова ових мера и обезбедити бржи опоравак, а не продужење, након завршетка пандемије", каже главна економисткиња Светске банке за Европу и централну Азију Асли Демиргуц-Кунт.
Мере подршке попут новчаних трансфера или субвенција за здравство, како би се помогло угроженим људима и породицама, те привремени пословни кредити и пореске олакшице за предузећа биће од пресудног значаја за ублажавање пада и очување радних места, каже се у извештају.
Пандемија Ковид-19 се јавља у већ крхком времену за регион. Раст на тржиштима у настајању и економијама у развоју у Европи и централној Азији успорио је на 2,2 посто у 2019.
Групација Светске банке предузима широке, брзе акције како би помогла земљама у развоју да ојачају свој одговор на пандемију, побољшају интервенције у јавном здравству и помогну приватном сектору да настави да делује и одржава послове.
Финансијска подршка од 160 милијарди долара током наредних 15 месеци требало би да помогне земљама да заштите сиромашне и угрожене, подрже предузећа и ојачају економски опоравак.
Инфлација остаје стабилна
Светска банка процењује да ће инфлација у Србији ове године остати стабилна и да ће износити 1,9 процената, док буџетски дефицит види на нивоу од 2,8 процената БДП-а.
Прогноза Светске банке о буџетском дефициту је далеко оптимистичнија од пројекције Министарства финансија Србије, које предвиђа да ће дефицит достићи 9,0 одсто БДП-а, због свих трошкова које захтевају мере Антикризног програма владе за подршку привреди и грађанима током трајања кризе изазване вирусом Ковид-19.
У ажурираном пролећном извештају Светске банке о економским изгледима за Европу и централну Азију, процењује се да ће удео нето страних директних инвестиција у БДП-у Србије склизнути са прошлогодишњих 6,3 одсто на 4,7 процената ове године.
Такође се предвиђа да ће јавни дуг земље у 2020. бити повећан на 56,3 посто БДП-а, као и да ће дефицит текућег рачуна платног биланса Србије забележити раст за један процентни поен у односу на прошлу годину, на 7,9 посто.
Kада је реч о утицају пандемије коронавируса на раст стопе сиромаштва у Србији, Светска банка процењује да ће код становништва са средњим приходима доћи до врло благог повећања са прошлогодишњих 18,9 одсто на 19 процената ове године, уз тенденцију њеног значајног пада у наредне две године.
Коментари