Широм света државе улажу хиљаде милијарди у опоравак привреде, какав је план Србије

Због ковида 19 више се не говори о економском расту, већ о паду. И не чуди. За нешто више од три недеље пандемије, привредна активност у Француској је пала за шест одсто. Зато је Влада донела пакет мера тежак 45 милијарди евра. Тамошњи министар привреде као крајњу меру види национализују стратешких компанија.

"Он је то најавио као меру која би уследила само ако неке друге мере које би биле предузете не би дале довољне резултате, а пре тога је мислио на докапитализацију или улазак државе у власнички структуру. Претпоставља се да би та мера била привременог карактера", указује амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић.

Немачка се није додатно задуживала већ деценијама. Коронавирус и пројектована рецесија задужиле су је за 156 милијарди евра. Хиљаду сто милиона евра определила је здравству, грађанима а највише привреди.

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић објашњава да је око 600 милијарди евра намењено за помоћ привреди, од тога једно 400 милијарди евра су намењени за банкарске гаранције великим предузећима.

Додатних 100 милијарди евра је, истиче Радичевић, намењено за немачку развојну банку, која ће сада имати буџет тежак више од 800 милијарди евра, односно толико ће она кредита моћи да омогући немачким компанијама.

"Додатних 100 милијарди евра је намењено за то да држава уђе у она предузећа која су тренутно несолвентна да им она позајми паре односно дâ паре да тај њен новац буде претворен у акционарски капитал и да заправо она докапитализује та предузећа, али не заувек. Њен циљ је да ту врста улога власници тих предузећа када се заврши криза откупе од државе", наводи Радичевић.

Немачке власти помогле су и малим и средњим предузећима са 50 милијарди евра – 10 милијарди бесповратне помоћи, остало су бескаматни кредити. Резултати се већ виде.

"А то је да су 100 највећих, да је вредност 100 највећих немачких компанија на франкфуртској берзи скочила за пет одсто иако акције тренутно свима падају", додаје Радичевић.

До краја недеље одлука о тзв. Маршаловом плану 

И док земље чланице траже посебна решења за помоћ привредницима, Европска унија тражи заједнички одговор.

Да ли ће усвојити тзв. нови Маршалов план, тежак 540 милијарди евра, знаће се до краја недеље. И земља у којој се ковид 19 прво појавио на ублажавање економских последица укључује различите мере.

"Пре свега кредитима већим од пола билиона јуана подржана су микро, мала и средња предузећа. Реч је о зајмовима са дужим роком отплате и каматом нижом од 4,5 одсто. Такође, од почетка године Народна банка Кине је издала кредите од око 300 милијарди јуана за кључна предузећа која су учествовала у борби са коронавирусом. Још једна кинеска мера подразумава и веће издавање државних обвезница пре свега локалних самоуправа како би се на тај начин прикупила средства", наводи Немања Милутиновић, дописник РТС-а из Кине.

Међународна организација рада процењује – само у другом кварталу 2020. Чак 195 милиона људи у свету могло би да изгуби посао због пандемије.

Најважнија имплементација мера 

Србија половину годишњег буџета издваја за опоравак привреде од ковида 19.

"Гађају два кључна проблема – ликвидност и незапосленост. Одлагање пореза за боља времена и на рате ће смањити притисак на ликвидност предузећа, а покриће минималних зарада у целости или делимично ће у одређеној мери амортизовати раст незапослености. Што се тиче помоћи свих грађана, ту смо више да се помогне незапосленима, примаоцима социјалне помоћи и повећати давање за те категорије. Гаранције ће обезбедити микро, малим и средњим предузећима приступ новој ликвидности и занављању пласмана код банака. Банке ће за овај програм издвојити чак две милијарде евра", наглашава Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке.

Дарко Будеч, председник Бaка, указује да је неопходно да се сада уђе у имплементацију, која мора да буде брза и ефикасна.

"То је од пресудног значаја, да овај први талас економске кризе аспорбујемо и да задржимо континуитет наше економије. Оно што је добро, ми смо у кризу ушли са узлазећим параметрима и прилично добром макроекономском стабилности. То ће нам сада помоћи да све резерве искористимо и да што пре протрчимо овај жар не заустављајући нашу економију", додаје Будеч.

Уз одговоран приступ Владе, јавне финансије Србије могу да се изборе са кризом, оцењује Фискални савет. Једина мера коју не подржавају је исплата по 100 евра сваком пунолетном грађанину.

Процењују да ће држава морати да се задужи више од три милијарде евра и да ће јавни дуг порасти на преко 60 одсто па ће наредних годинам морати да се смањује.