Како Цесид процењује излазност и изборне резултате по затварању биралишта

У Србији је у поноћ почела изборна тишина, која траје до затварања бирачких места у недељу у 20 часова. Право гласа има 6.450.523 бирача, а на гласачком листићу налази се 18 изборних листа са укупно 2.418 кандидата. Гласање ће се одвијати на 8.392 бирачка места, отворена од 7 до 20 часова.

Током изборног дана посебна пажња биће посвећена излазности, али и тумачењу података који пристижу са бирачких места. Након затварања биралишта, фокус се помера на пребројавање гласова и процене изборних резултата. Међутим, проценат обрађеног узорка није исто што и проценат пребројаних гласова, а прве процене не треба мешати са коначним резултатима избора.

Излазност током дана не открива коначан тренд

Говорећи о томе како се процењује излазност, Емилија Орестијевић из Цесида истиче да се пројекције заснивају на пажљиво одабраном узорку бирачких места.

Према њеним речима, узорак обухвата 750 бирачких места, са којих се током дана прикупљају подаци за процене излазности, док се по завршетку гласања објављује и пројекција изборних резултата.

"Процена је доста темељна процедура. Узорак је 750 бирачких места који су изабрани и са подацима ћемо излазити са пројекцијом излазности током дана, а на крају излазимо са коначном пројекцијом излазности, као и са пројекцијом резултата", објашњава Орестијевић.

Упозорава да подаци о излазности у преподневним сатима нису довољни за поуздану процену укупног одзива бирача. Рани пресеци могу да покажу одређене трендове, али на коначну излазност утиче више фактора, а интензитет гласања може да се мења током дана.

"Излазност не може да се процени на основу пресека из преподневних сати. Можемо да пратимо трендове, али различити фактори утичу. За очекивати је већу излазност, али када ће тачно бити пикови, то у овом тренутку не знамо", наводи она.

Претходна изборна искуства показала су да излазност може да расте и пред крај изборног дана. Због тога рани подаци не треба да се тумаче као коначна слика одзива бирача.

Према изборној процедури, бирачи који се затекну на бирачком месту пре 20 часова имају право да гласају и након истека предвиђеног времена за затварање биралишта. У таквој ситуацији, један од чланова бирачког одбора излази и обележава последњег бирача који је стао у ред пре 20 часова.

Орестијевић подсећа и на основне услове за гласање: позив за гласање није неопходан, али бирач мора да понесе важећу личну карту или пасош. Изузетно, уколико је лична карта у изради, може се приложити одговарајућа потврда МУП-а.

Прве процене нису коначни резултати избора

Након затварања бирачких места, посматрачи Цесида прикупљају податке о пребројавању гласова. Ипак, први подаци са појединачних бирачких места не представљају коначну пројекцију изборног исхода.

"Наши посматрачи су обучени, са вишегодишњим искуством. Посматрачи ни на који начин не учествују у изборном процесу. Они ће нама јавити прво пребројавање гласова. То није коначна пројекција, то није коначни резултат, јер званично утврђивање гласова утврђује РИК", истиче Орестијевић.

Кључни корак у формирању пројекције јесте стабилизација узорка, односно прикупљање довољног броја података који омогућавају поуздану процену резултата. Према процени Цесида, пројекције се обично објављују сат и по до два сата након затварања бирачких места.

Уколико се гласање на појединим местима продужи, објављивање процена може да касни. Разлог је потреба да се сачекају подаци који недостају, уместо да се резултати саопште пре него што узорак буде довољно поуздан.

"Са нашим пројекцијама излазимо тек када се узорак стабилизује, што је обично сат и по или два по затварању гласачких места. Уколико се гласање продужи, може да се деси да пар бирачких места блокира процену и онда се на њих чека, јер је много битнија прецизност него брзина", наглашава Орестијевић.

Посебан опрез биће неопходан приликом процене резултата изборних листа које се налазе близу изборног цензуса. У таквим околностима и релативно мала одступања могу да утичу на тумачење изборног исхода, због чега је важно сачекати да се подаци довољно стабилизују.

Орестијевић наглашава да Цесид не проглашава изборне победнике нити утврђује званичне резултате, већ објављује пројекције засноване на подацима са посматраних бирачких места.

"Цесид не проглашава резултате избора, већ само дајемо пројекцију. Наше пројекције су врло прецизне, али РИК је тај који даје званичне и коначне резултате" закључује Орестијевић.

Зато ће током изборне вечери бити важно разликовати прве информације са бирачких места, процене засноване на узорку и званичне резултате Републичке изборне комисије. Иако прве пројекције могу да пруже рану слику изборног исхода, коначну потврду дају искључиво надлежни изборни органи.