Јованов (Уједињена Србија) и Обрадовић (Европска Србија) о спољној и унутрашњој политици, Косову и Метохији и здравству

Јованов: Остајемо привржени ЕУ, али Србија има своје интересе које не жели да погази

Миленко Јованов је поручио да Србија остаје на европском путу, али је нагласио да земља у том процесу има сопствене интересе од којих неће одустати. Према његовим речима, главни камен спотицања на том путу јесу санкције Руској Федерацији.

"Јасно је да је најважнији разлог, или камен спотицања, када је тај пут Србије у Европску Унију везан за санкције Русији. И када све саберете, одузмете, све то што су неки изговори, нека образложења која смо имали прилике да слушамо, на крају се све своди на то да Србија у том контексту није урадила оно што све ове друге државе јесу", рекао је Јованов.

Он је објаснио да Србија није увела санкције из два кључна разлога – због традиционалних односа са Руском Федерацијом и због тренутне немогућности да обезбеди алтернативну руту за снабдевање гасом.

"Наш интерес није да доводимо земљу у ситуацију да привреда и грађани остану без гаса, без грејања, да би неко у Бриселу био задовољан", поручио је Јованов.

Додао је да у Бриселу постоје две групе функционера. С једне стране су они који доносе одлуке и разумеју позицију Србије, међу којима је именовао Урсулу фон дер Лајен и Антонија Косту. Са друге стране су, како је навео, "људи који се не баве озбиљно политиком, него испољавају своје фрустрације и комплексе, при чему је посебно издвојио известиоца Европског парламента Тонина Пицулу, за кога тврди да позицију користи како би Србију спречио на њеном путу.

Обрадовић: Србија је природно део европског простора, потребна је енергетска диверзификација

Са друге стране, кандидат листе "Европска Србија – Мариника Тепић – Здравко Понош" професор Владимир Обрадовић нагласио је да назив њихове листе јасно осликава стратешко опредељење да Србија треба да убрза процес приближавања Унији.

"Ми стојимо на становишту да је Србија природно део европског простора, европског континента и природно треба да буде у Европској унији, поготово ако узмете и земље у окружењу које су или чланице или ће врло брзо постати. Ми заиста, и да хоћемо, немамо другог избора, али то, дакле, није ствар тога да ми то морамо, него је то оно што ми сматрамо да је најбоље за Србију", истакао је Обрадовић.

Он се осврнуо на период од пре четрнаест година, напомињући да је Србија 2012. године била лидер у регионалним реформама, док су земље које се данас помињу као предводнице тада биле далеко иза ње. Аргументе актуелне власти описао је народном изреком.

"Ми у српском језику имамо специфичне изреке. На пример, 'побегао ми аутобус' или 'побегла ми мисао'. Дакле, није до мене, него ми је аутобус побегао. Аутобус је кренуо на време, у три, ја дошао у три и пет, али кажем 'побегао ми аутобус'. Дакле, ово је мало гледано из угла да је све неко други крив, а да смо ми урадили најбоље што смо могли", оценио је Обрадовић.

Коментаришући питање енергетске безбедности, Обрадовић је поставио питање зашто Србија раније није извршила енергетску диверзификацију.

"Неке земље, рецимо, имају по 40 извора снабдевања енергентима различитих, ми смо ослоњени на један, и то свакако није добро. С друге стране, гас је роба којом се тргује на берзи и увек може да се купи", закључио је Обрадовић.

Владавина права, стандард грађана и економски параметри

У наставку дебате, Обрадовић и Јованов говорили су о стандарду грађана и економским последицама спољнополитичких одлука. Професор Владимир Обрадовић је нагласио да је у земљама региона сада бољи стандард и да су плате веће јер су се те земље реформисале.

"Европска Унија није дестинација. Европска унија је пут. То је пут где ми треба себе да променимо. Да променимо степен уређености друштва, да променимо правосудни систем, да променимо слободу грађана, слободу медија. Ми смо за све ових 12 година континуирано опадали у тим параметрима", истакао је Обрадовић.

Он се позвао на извештаје међународних организација, наводећи да они показују како степен демократије у Србији континуирано опада, а корупција расте, због чега смо, према његовим речима, "по степену корупције најгори у Европи".

"Европска унија нама годинама пише шта треба да поправимо. И они вам кажу: 'Поправите, рецимо, ово.' И ми то не да не поправимо, него буде горе", навео је Обрадовић и као пример изнео Закон о линијској инфраструктури за који каже да је суспендовао јавне набавке.

Говорећи о санкцијама Русији, Обрадовић је истакао да се у извозу крије јасна економска математика:

"Шездесет три одсто нашег извоза иде у Европску унију. Знате колико иде у Русију? Два одсто. Значи, 31, 32 пута мање иде у Русију него у Европску унију. И сада ми угрожавамо то европско тржиште... Кад год је нешто нелогично, то значи да постоји неки интерес или неки токови новца које ми не видимо и зато нам то делује нелогично", закључио је Обрадовић.

Миленко Јованов је оспорио Обрадовићеву тезу о куповини гаса на слободном тржишту, истичући важност цене коју Србија има.

"Тачно је да је гас берзанска роба, али не можете га на берзи добити по цени по којој га Србија плаћа од Руса. То је просто чињеница. Друго, ако га не плаћате по тој цени, него по вишој цени, то води повећању производа који производи привреда у Србији. И тај извоз у Европску унију и те фабрике које долазе у Европску унију... једноставно функционишу овде захваљујући томе што имају ту јефтину енергију. Дакле, имају јефтин гас. И у том контексту мислим да бисмо направили једну негативну економску спиралу уколико бисмо отишли у супротном правцу", образложио је Јованов.

Осврћући се на питања демократије у Европи, Јованов је повукао паралелу са дешавањима у Румунији, где је кандидат суспендован, и Молдавији, где су "гласови из иностранства променили изборну вољу", оценивши да се такве ствари дешавају у земљама које "нама држе некаква предавања".

На директно питање водитељке зашто владајућа коалиција до сада није увела санкције Русији и да ли ће их увести уколико победи, Јованов је био изричит.

"Ми ћемо гледати да издржимо у овој политици да Србија не уводи санкције Русији зато што сматрамо да би то било противно и тим неким нашим дугогодишњим пријатељским везама које сежу дуго у историју, а са друге стране не видимо да су и ове санкције које су уведене на било који начин било чему допринеле... Уведено је 30 и нешто пакета санкција. Је л' се променило нешто? Је л' људи мање гину? Нажалост не. Па, дакле, није у томе решење", рекао је Јованов, додајући да је Србија деведесетих искусила санкције које су тада правдане борбом против режима, а народ је куповао гориво на канте.

Јованов поручује да ће Србија остати на том путу докле год буде могла. "Када не буде више могла, неко ће изаћи пред народ и рећи: 'Више не можемо, притисци су такви да више не можемо да их издржимо.' То није спорно."

Дијалог о Косову и Метохији и улога државе

Око питања Косова и Метохије саговорници су покренули тему историјске одговорности и тренутних услова које поставља Брисел. Професор Владимир Обрадовић је рекао да за његову коалицију признање самопроглашене независности Косова није тема, али је оштро критиковао резултате власти од 2012. године до данас.

"Ако бисмо слушали шта је говорио Александар Вучић о Косову, ви бисте рекли да је то највећи заштитник Косова који је овај свет видео. А кад погледате шта су дела која остају иза њега, ви видите да је од 2012. до данас на том Косову много тога изгубљено. Дакле, изгубљене су наше надлежности, изгубљени су судови, изгубљена је валута, изгубљене су здравствене књижице, изгубљене су таблице", навео је Обрадовић, подсећајући да су у влади '99. године, у време бомбардовања и Кумановског споразума, седели СПС, Вучић и Томислав Николић.

Обрадовић истиче да су каснијим Бриселским споразумом "потпуно обрисана права Републике Србије на територији Косова и Метохије као државе", те да његова коалиција нуди потпуни дијалог и интензивну сарадњу како би се Србима омогућио безбедан живот и висок животни стандард, уместо живота у изолацији и енклавама. Он је додао и да признање Косова не стоји у европским папирима, што доказује пет земаља чланица ЕУ које га нису признале.

Миленко Јованов је узвратио да је услов ЕУ "експлицитно није, имплицитно јесте", али да тренутна ситуација није резултат деловања Александра Вучића већ потеза повлачених пре њега, почевши од Кумановског споразума, којим је страна војна сила преузела управљање територијом, преко Борка Стефановића и царинских печата, па све до уредби из 1945. године. Он истиче да је ситуација драматично отежана доласком Аљбина Куртија на власт.

"Аљбин Курти је схватио, уз подршку опет неких земаља Запада, да не може да протера Србе са Косова и Метохије на начин на који је то урадила Хрватска у Олуји, али би онда могао да им учини живот на Косову и Метохији неподношљивим и да они сами оду. И он то ради. На нама је да пробамо да то, колико год можемо, амортизујемо", рекао је Јованов. Он је нагласио да се разговори морају наставити како Србија не би била означена као фактор нестабилности, упркос лицемерју Запада који, како каже, не реагује на наоружане људе на биралиштима у Албанији или на изборе на северу КиМ са излазношћу од 2 одсто.

Односи са великим силама и "црвене линије" Београда

На питање о отварању стратешког дијалога са Сједињеним Америчким Државама, Јованов је оценио да то може помоћи да се приближе ставови са највећом светском силом и олакша ситуација, с обзиром на њихово војно присуство у бази Бондстил. Као кључну позицију Београда, Јованов је подвукао јасне "црвене линије".

"Оно што је за нас црвена линија, то је да неће бити ни експлицитног ни имплицитног признања независности такозваног Косова. Нема пријема у међународне организације, нема пријема у Уједињене нације, нема пријема у Унеско, нема пријема у Интерпол, нема пријема у Савет Европе, нема пријема нигде. Дакле, то је оно што је... Србија неће прихватити тако нешто и ми једноставно ћемо остати на тим позицијама", изричит је Јованов.

Професор Владимир Обрадовић сагласио се да је признање самопроглашене независности Косова неприхватљиво, али додао да је "политика вештина могућег" и довео у питање ефекте личних пријатељстава које власт истиче.

"Ми од бившег председника Вучића смо чули да су већина светских лидера његови пријатељи. Да га Макрон зове у подруме на коњак, да се са свима дружи и тако даље. Па како му нико није изашао у сусрет да га разуме око проблема Косова и Метохије, него су сада они пријатељи, али су зли према нама. Дакле, то мало логички не пије воду и просто није тако. Тако да ја мислим, када су одавде искрени политичари који се искрено брину за своју земљу, они наилазе на разумевање и с друге стране и неки помаци су могући", рекао је Обрадовић.

Јованов је на крају закључио да лични односи државника не мењају националне интересе великих земаља попут Француске, те да се они не мењају преко ноћи. Као илустрацију сложености ситуације, навео је недавни интервју посланика немачког АФД-а за магазин НИН, који је изјавио да, иако сматрају једнострано проглашење независности Косова грешком, у случају доласка на власт не би повукли признање, јер би то повукло серију падова других домина.

Изазови у време глобалних криза: Наставак инвестиција, стабилност курса и већи фокус на локалне самоуправе

Економска стабилност, предвидивост у привреди и очување животног стандарда грађана у условима глобалних криза биће кључни циљеви економске политике, изјавио је Миленко Јованов. Он је нагласио да је Србија, захваљујући вођству Александра Вучића, успевала да оствари економски раст и повећање плата и пензија упркос бројним изазовима у претходним годинама, као што су поплаве, пандемија вируса корона, њене економске последице, рат у Украјини и рат у Заливу. Додао је да у наредном периоду, уколико добију поверење грађана, планирају промену у фокусу деловања. Иако велики инфраструктурни пројекти неће бити замењени, већа пажња биће посвећена локалним самоуправама и потребама људи на локалу.

"Локални пут, канализација, водовод, и тако даље. То да буде приоритет, јер се показало, и кроз ове инвестиције у домове здравља и тако даље, и тако даље, да је Србија напредовала и људи то поштују и виде“, навео је Јованов.

Он је додао да је примарна здравствена заштита и амбуланта место са којим се грађанин прво среће. "Исто тако, воле људи да виде добар аутопут и тако даље, али шта то вреди ако он пред својом кућом нема пут“, истакао је Јованов, заложивши се за равномеран економски раст Србије.

Решавање кадровског проблема и концентрације становништва

Као један од кључних изазова у будућности, Јованов је издвојио кадровски проблем и превелику концентрацију људи на релацији већих градова: Нови Сад – Београд – Крагујевац – Ниш, будући да већина жели да живи у већим урбаним срединама. Јованов је пренео најаве које је изнео Александар Вучић, носилац листе и кандидат за председника владе. Планиране су одређене субвенције, финансијска повећања и пореске олакшице за лекаре и друге стручњаке који би отишли или се вратили да живе и раде у мањим местима.

Акутан дефицит медицинског кадра: "Зграде не лече људе“

Осврћући се на претходно поменуту тему здравственог система, Обрадовић је нагласио да људе лече лекари и медицинске сестре, а не зграде, те да се Србија суочава са озбиљним кадровским дефицитом. Позвао се на извештај Института "Батут“, према којем Србији у овом тренутку недостаје 4.000 медицинских сестара, док близу 1.000 лекара сваке године тражи исписницу ради одласка у Немачку и друге земље.

"То је акутан проблем овог друштва. Ви сутра можете да дођете у ситуацију да имате новца, да имате свега, али сте болесни и нема ко да вас лечи. Ми имамо зграде које су направљене у ковиду, зврле празне, 1.000 или 1.500 болничких места, зграде закључане, а имамо редове чекања за кук, за друге болести. Управљање у том систему није било добро“, упозорио је Обрадовић, додајући да је све што се данас види последица управљања власти која је на позицији од 2012. године.

Проблем одлива медицинских кадрова и цене енергената

По питању дефицита лекара и медицинских сестара, Јованов је истакао да је реч о глобалним миграционим процесима које је тешко зауставити, јер медицински радници из Србије одлазе у Немачку, док немачки лекари због већих плата одлазе у Емирате, Кину или Хонгконг. Он је додао да локалне самоуправе по закону не смеју самостално да финансирају додатне подстицаје због рестрикција буџетске инспекције и ДРИ, те да је решење у државним мерама које је најавио Александар Вучић, попут додатака на зараде и специфичне пореске политике.

Осврћући се на замерке због високих акциза на гориво, Јованов је навео да Србија заузврат има најјефтинију струју у окружењу. "Држава негде мора да заради, а струју треба да има свако. Пошто су гужве толике у саобраћају, нисам приметио да су људи у том смислу осетили неке проблеме“, додао је он.

Обрадовић: Економски раст најмањи у региону, јавни дуг порастао на 42 милијарде евра, а здравство и просвета занемарени

Планови и излагања представника власти лепо звуче, али немају утемељења у реалности, немају имплементацију и не помажу бољем животу грађана, оценио је професор Владимир Обрадовић. Он је нагласио да глобалне кризе, попут пандемије вируса корона и ратова, нису погодиле само Србију већ све земље света, али да је Србија под тренутном влашћу успела најспорије да расте у контексту бруто домаћег производа.

"Србија јесте имала одређени раст, али је тај раст најмањи у региону“, истакао је Обрадовић, упозоривши на забрињавајуће трендове у другим економским областима.

Обрадовић је прецизирао да је од маја 2012. године, када је Српска напредна странка (СНС) дошла на власт, па до данас, јавни дуг Републике Србије порастао са 15,1 на скоро 42,2 милијарде евра.

"Не постоји та економска математика или логика која ће да вам каже: не, не, боље је кад сте више задужени. То није добро и нико не воли да буде више задужен“, рекао је Обрадовић.

Као кључни проблем навео је и високу цену задуживања за саме грађане. Како је објаснио, ефективне каматне стопе за стамбене кредите у Србији износе између 5,5 и 5,65 одсто, уз скривене трошкове, док је просек на нивоу Европске уније 3,5 одсто. Према његовим речима, разлог за скупље кредите и високу цену горива лежи у високим државним акцизама којима се "намирује све и свашта“, као и у отплати веома скупих државних кредита чије камате и главнице на крају долазе на наплату преко цена горива, мањих плата и пензија.

Јованов: Јавни дуг се мери у процентима, економија бележи раст упркос тешком почетку

На питање да ли грађани знају где одлази њихов новац, Миленко Јованов је навео да се приликом градње путева јављају опструкције у виду протеста и подизања цена земљишта преко опозиционих адвоката. Говорећи о јавном дугу, Јованов је истакао да се он не може посматрати у апсолутним износима, већ искључиво у процентима у односу на бруто друштвени производ (БДП).

"Ако гледате у апсолутним износима, Немачка не постоји као држава, они су дужни 2.236 милијарди евра“, рекао је Јованов, додајући да је удео дуга у БДП-у данас мањи него у периоду када је већина људи око Обрадовића била на власти.

"Ако имате плату 100 динара и ако вам је кредит 30 динара, то вам је 30% те плате. А ако вам плата скочи на 200 динара, а кредит вам скочи на 50 динара, ви онда немате 30%, имате мање него што је тада било. Номинално је 50 веће од 30, али имате више новца за располагање“, објаснио је Јованов. Он је подсетио да је тренутна власт 2012. године затекла земљу на пола корака од банкротства са свега 70 милиона евра на рачуну државе, због чега би економски раст био још већи да је почетна основа била боља.

Стабилност курса евра и предвидивост за привреду

Говорећи о даљим економским потезима, Јованов је апострофирао наставак инвестиција, развоја, повећања плата, пензија и одржавање стабилне економије. Он је изразио оштру критику према предлозима појединих изборних листа, попут такозване студентске, које заговарају рачуницу по којој би евро требало да вреди 200 динара.

"Мислим да би то била катастрофа за нашу привреду. Ми желимо да буду предвидиве околности у привреди, да људи могу да рачунају, и грађани и привреда“, нагласио је Јованов, илуструјући то примером кредитних обавеза грађана.

"Јер ви, ако имате кредит од 300 евра, ви данас знате да вам је то негде 35.000 и нешто динара првог да вам скину са рачуна. Са 200, то вам је већ 60.000 да вам скину са рачуна. А ако ће то да сваког јутра мења, ви онда буквално не знате ни шта ће да вас дочека“, објаснио је Јованов, оценивши такве идеје, које је приписао "Шошкићевој тези“, као изузетно опасне и изразивши уверење да грађани за то неће гласати.

Борба против корупције, укидање тајних анекса и социјална правда

Као решење за стабилизацију система, Обрадовић је предложио корените резове у државној потрошњи. Према његовим речима, неопходно је сасећи новац који се троши кроз корупцију и укинути нереално високе зараде појединих функционера.

"Није нормално да Душан Бајатовић има 30 и нешто хиљада (евра) плату. Јоргованка Табаковић је од када је гувернерка, у три мандата, кумулативно зарадила 850.000 евра. Њена плата је десет пута већа од просечне и осам пута већа од плате наставника. Мора да се направи социјална правда у овој земљи“, поручио је Обрадовић.

Он је указао и на мањак транспарентности код великих инфраструктурних пројеката, наводећи да се путеви често уговоре на вредност од милијарду евра, а затим "далеко од очију јавности, тајним анексима дођу до две милијарде евра“, при чему грађани немају увид у то где новац одлази. Тај систем је, према његовој оцени, показао своје последице и приликом пројекта реконструкције пруге, који је имао трагичан исход.

Обрадовић: Исти надзор као у Новом Саду, "Експо" комплекс се гради мимо редовних закона

На питање о потенцијалној штети по Србију уколико опозиција након доласка на власт заустави "Експо", Владимир Обрадовић је нагласио да је безбедност грађана изнад финансијских губитака. Као кључни разлог за забринутост навео је ангажовање истих компанија које су биле повезане са пројектом у Новом Саду.

"Надзор, рецимо, на Експо-у ради иста фирма која је радила надзор, односно водила надзор над пројектом реконструкције брзе пруге, па самим тим и надстрешнице у Новом Саду. То је фирма Утибер која је била носилац тог конзорцијума, и тај конзорцијум је потписао да је та станица безбедна за путнике", истакао је Обрадовић, додајући да иста група компанија сада врши надзор над стадионом и пругом у оквиру "Експо" комплекса.

Обрадовић је критиковао и одлуку да посета овој манифестацији постане део обавезног школског програма: "Држава предвиђа, што је неприхватљиво, да свако одељење из школе из Србије треба да оде на тај Експо. Ја своју децу нећу послати, јер ја немам поверење и не верујем да је то безбедно. Да ли смо ми уложили 100 милиона или милијарду, не можемо да стављамо на тас са безбедношћу грађана и људским животима."

Према његовим речима, документација о реконструкцији пруге у Новом Саду показује "фушерај" и доношење одлука да се тестови и радови смање мимо предвиђених планова. Обрадовић наводи да је за "Експо" донет лекс специјалис којим су суспендовани поједини закони Србије, чиме је омогућено коришћење објеката без употребне дозволе и вршење техничког прегледа пре завршетка објеката, што представља огроман ризик за милионе посетилаца. Поручио је да након промене власти сваки објекат мора проћи детаљну поновну проверу од фазе планирања до краја.

Јованов: Србија у мају постаје центар света, заустављање пројекта је бесмислено

Миленко Јованов је оценио да су најаве о заустављању пројекта потпуно бесмислене, с обзиром на то да је до одржавања ове највеће светске смотре остало свега неколико месеци, у мају следеће године. Поред саме изложбе, Јованов је подсетио да ће Србија на новом стадиону бити домаћин и финала Лиге Европе у фудбалу.

"Тај Експо ће се итекако одразити и на животни стандард и на привреду наше стране. Биће велики број посетилаца, огроман број посетилаца из иностранства, ти људи ће провести овде неко време, потрошиће овде неки новац, од тога ће бити користи за буџет Србије и биће у користи за буџет свих оних који се баве угоститељством, туризмом и свим осталим делатностима", објаснио је Јованов.

Он је додао да "Експо" представља јединствену прилику за промоцију земље, где ће страни гости након повратка кући бити будући амбасадори Србије у свету због начина на који су дочекани.

О изборним резултатима у изборној ноћи

На самом крају емисије, водитељка је поставила директно питање учесницима дебате да ли ће, уколико супротна страна победи у изборној ноћи, честитати и мирно примити изборни резултат.

Миленко Јованов је на ово питање одговорио кратко: "Да, али супротна страна неће победити."