Србија после 25. октобра – хоће ли победник избора имати снаге да помири подељено друштво

Две недеље је остало до гласања у Србији. Ово су 15. парламентарни избори од обнове вишестраначја – по чему су они другачији, а по чему личе на све претходне?

Говорећи о разликама између протеста деведесетих година и данашњих студентских протеста, књижевник Ненад Новак Стефановић оценио је да је садашњи покрет организованији и усмеренији ка конкретном циљу, док су претходне генерације биле склоније идеализацији прошлости и очекивањима великих промена.

"Ми смо, ја мислим, били много већи идеалисти. Много смо веровали да ће нешто епохално да се деси. Видим да је овде све врло концентрисано, усмерено на неки циљ, много више организовано", рекао је Стефановић гостујући у емисији "Око".

Како је навео, генерација која је учествовала у протестима деведесетих веровала је да ће промена власти донети и корените друштвене промене.

"Ми смо имали илузију да ће одмах доћи нешто много боље, не само у смислу промене власти", истакао је Стефановић, додајући да код данашњих демонстраната не примећује исту врсту идеолошких опредељења.

Антић: Данас имамо класну поделу какву дуго нисмо имали

Историчар Чедомир Антић указао је да се политичке и друштвене околности данас суштински разликују од оних с почетка деведесетих година.

"То су различити векови и различити миленијуми. Тако се догодило", рекао је Антић, подсећајући на међународни положај Србије, санкције и ратове који су обележили тај период.

Према његовим речима, данашње генерације живе у другачијем технолошком и политичком окружењу, а променио се и положај младих у друштву.

"Живимо са младима који имају потпуно другачији статус него што су имали у наше време, тако да тад се чинило да смо закаснили, сада се чини да смо поранили", оценио је Антић.

Говорећи о поделама у српском друштву, Антић је истакао да оне данас нису првенствено националне или идеолошке, већ да све више добијају класни карактер.

"Ја се бојим да се ми сада нисмо поделили национално, нисмо имали четнике, партизане, нисмо пуцали једни на друге, али зато сада имамо класну поделу коју у српском народу од средњег века нисмо имали", навео је Антић.

Као примере таквих подела навео је однос дела политичке и интелектуалне елите према грађанима који припадају другачијим друштвеним срединама.

Стефановић: Демократско питање у Србији жртва је националног питања

Стефановић сматра да се један од кључних проблема српског политичког живота није променио од деведесетих година.

"Наше демократско питање, српско демократско питање је жртва националног питања", оценио је Стефановић.

Као пример навео је разговор који је, према његовом сведочењу, некадашњи премијер Зоран Ђинђић водио са америчким председником Билом Клинтоном. Стефановић је испричао да му је Ђинђић пренео да је покушавао да разговара о демократији, вишепартизму и изборним условима, али да се Клинтон стално враћао на питање Косова.

Говорећи о утицају Запада на политичке прилике у Србији, Стефановић је оценио да у актуелним околностима западне земље нису пружиле подршку ниједној страни.

"Ја мислим да није подржао никог. Мислим да они чекају и не треба нама нико да нас подржава, да вам ја кажем. Нама треба само унутрашње. Србија, демократија, нормални избори, нормална изборна кампања, нормалан изборни дан", нагласио је Стефановић.

Студентски покрет као нови политички феномен

Говорећи о студентском покрету и његовом учешћу у изборном процесу, Стефановић је оценио да је реч о политичкој појави која нема јасан историјски преседан у досадашњем искуству студентских покрета.

"Овде сада је ново то да имамо први пут у историји, не само код нас, један студентски покрет који излази на изборе у оваквом замаху", рекао је Стефановић.

Сматра да је тиме створена нова политичка ситуација у којој се, према његовој процени, смањује разлика у подршци између власти и студентске листе.

"Први пут од 2012. овде се игра тесно. Како ће бити, то је 'vox populi, vox Dei', нека каже народ, али игра се тесно“, истакао је Стефановић.

"Мислим да ће се овај студентски покрет, шта год ко мислио о њему, проучавати као структура ванпартијска, непартијска структура која је успела да избаци једну листу и да игра нешто што још није откривено", додаје.

Навео је и да би досадашње опозиционе странке могле да имају озбиљне проблеме да пређу изборни цензус, а да би се у парламенту могла формирати два велика политичка блока.

"Ја се не бих изненадио да то буду врло блиске листе које ће имати обе преко сто посланика. А која ће имати 126, то ћемо видети", рекао је Стефановић и додао да је тај бипартизам, како каже, нова ствар.

Према његовим речима, посебно је занимљиво то што студентски покрет функционише без класичне страначке организације и препознатљивог лидера.

"Проучаваће се то како можете без партијске класичне структуре, председника странке, без лидера – како можете да направите то да људи иду за вама", упитао је Стефановић.

"Боље би било да се опозиција ујединила"

Историчар Чедомир Антић оценио је да се политичка ситуација у Србији значајно променила, али да су проблеми опозиционог организовања остали једна од главних препрека политичким променама.

Према његовим речима, део невладиног сектора и опозиције покушава да се политички позиционира иза студентског покрета, док је пропуштена прилика за шире опозиционо уједињење.

"Ја мислим да је то једна заблуда и мислим да би боље било да се опозиција објединила, да су ти који су финансирали прилично велике трошкове тог покрета, да су после 15. марта позвали опозицију на уједињење, они би сада били на прагу победе", рекао је Антић.

"Овако, чак и да победе, те коалиције са великим идејама, како се то завршавало када прођу избори? Па пукну, распадну се на сто комада", додаје Антић.

Указао је и на дугогодишњи проблем уситњавања опозиционих странака.

"То је лош тренд, а тај тренд постоји уопште у нашој демократској опозицији и за њега не можемо да кривимо власт. Дакле, морамо прво да кривимо оне који то воде", нагласио је Антић.

Опозиција као "пијано куче"

Говорећи о односу власти и опозиције, Стефановић је употребио израз "пијано куче", којим је описао опозицију какву, према његовом мишљењу, свака власт прижељкује.

"То је феномен какву опозицију жели власт да има. То је још од Милошевића било", навео је Стефановић.

Објаснио је да је реч о опозицији која постоји и прави буку, али нема стварну снагу да угрози власт.

"Пијано куче, то је оно штене које сељаци узму и поје га ракијом да остане мало, па да не једе много, да не коље овце, али стално лаје уз тарабу и растерује. То је феномен како они желе да буде, да буде 'пијано куче' опозиција. То је константна тежња било које власти овде", оценио је Стефановић.

Признавање изборних резултата као услов стабилности

Говорећи о изборима 25. октобра, Стефановић је истакао да је најважније да изборни резултат буде прихваћен и да се политичко надметање заврши мирно.

"Ја бих волео да овде 25. увече у десет сати буде као у Мађарској, да неко ко схвати да је изгубио, било ко то буде – позове супротну страну и честита", рекао је Стефановић.

Поручује и да је то најпатриотскији чин који неко може да уради. "Патриота је највећи онај који каже: 'Ево рука'", истиче Стефановић.

Чедомир Антић сматра да, уколико не дође до непредвиђених догађаја и додатног заоштравања политичких прилика, избори могу да протекну мирно.

Антић је навео да више не види изражено расположење за револуционарни преокрет какво је, према његовом мишљењу, постојало током појединих месеци 2025. године.

"Мислим да више није то расположење присутно, тако да ако не буде неко додатно убрзање, за које ја увек прво гледам у иностранство, не мислим да то овде ико жели, такву ствар нико разуман не жели", рекао је Антић.

Ипак, нагласио је да одржавање избора само по себи неће бити довољно за превазилажење политичких и друштвених подела.

"Мислим да ће ствар проћи мирно, али се поставља питање да ли ће онај ко победи, ко год то био, после свега имати довољно ширине да схвати кризу коју ми немамо од 2024. него имамо од 2020, па да је превазиђе", закључио је Антић.