четвртак, 02.11.2023, 07:31 -> 10:18
Извор: РТС
Клачар: Улози велики и за власт и за опозицију, главна борба водиће се у Београду
После расписивања парламентарних и локалних избора пред нама је 45 дана интензивне кампање у којој се може очекивати укрупњавање на политичкој сцени. Осим на парламентарним, највећа борба се очекује на београдским изборима – што због значаја, што због најнеизвеснијег исхода, каже извршни директор Цесида Бојан Клачар.
Пред нама су парламентарни и локални избори. Очекује нас око 45 дана кампање, једне од краћих кампања, јер је доњи законски минимум колико може једна кампања да траје 40–45 дана. Изборне листе предају се до 26. новембра.
"Прошлогодишњим променама Закона о избору народних посланика уведено је правило да се изборне листе предају 20 дана пре дана гласања. Ми можемо у Србији да очекујемо увек релативно велики број листа. Традиционално ми их имамо око двадесет. Вероватно је да ће ове године због укрупњавања на политичкој сцени тих листа бити мање, али имајући у виду мањинске странке, неке мање странке које још увек нису нашле никакву врсту политичког договора са другим странкама, врло је вероватно да можемо очекивати двоцифрен број изборних листа, барем када је реч о републичком нивоу", каже Клачар.
Истиче да ћемо имати вероватно две владајуће листе – једна око СНС-а, друга окупљена око СПС-а, али и две или три листе десничарских странака, једну велику листу грађанских, односно левих политичких групација и остаје неколико странака које још нису направиле никакву врсту политичког договора.
"Ту су наравно стандардно припадници националних заједница, превасходно ту важну и велику улогу у Србији имају, када говоримо о политици, припадници бошњачке, албанске и мађарске заједнице", рекао је Клачар.
"Комбинација парламентарних и локалних избора више одговара власти"
И локални и парламентарни избори одржавају се у истом дану, 17. децембра. Будући да је владајућа коалиција могла да одреди и датум и ниво избора који ће се одржавати, претпоставка је да оваква комбинација избора више одговара владајућој коалицији.
"Најпре, владајућа коалиција јесте и даље најснажнија, најдоминантнија политичка групација у Србији. Александар Вучић јесте и даље особа од највећег поверења, а ова комбинација локалних и покрајинских избора са републичким заправо значи да је идеја владајуће странке да добрим резултатима на локалном нивоу, јер мање-више ових 65 општина, са изузетком Београда, у суштини јесу места где владајућа коалиција има изразиту подршку – да се тај резултат са локалног нивоа у што већој мери пренесе и на републички ниво. Београд као главни град има другачију динамику, он ће врло вероватно бити најнеизвеснији", каже Клачар.
Верује да ће странке покушати да уравнотеже кампању на свим нивоима, али да ће на локалу оне имати и неке своје посебности.
"Већина политичких странака ће да се определи да води једну велику кампању, без можда неких великих детаља на локалном нивоу, али имајући у виду да се одржавају избори и у 65 различитих, битно различитих локалних самоуправа, врло је вероватно да ће свака странка покушати да нађе у кампањи неки печат који одговара специфичностима тих заједница. Јер колико год се странке трудиле да уравнотеже процесе, локални ниво је и даље жив, локални ниво је и даље виталан и врло је вероватно да ће и неки локални лидер морати да преузме на себе много већу одговорност у оваквом контексту", објашњава Клачар.
Подигнути улози, вероватно ће бити велика излазност
Према најавама председника, следеће изборе не би требало очекивати пре 2027. године због чега ће улози на овима бити већи.
"Власт ће желети да консолидује своју моћ, дакле да консолидује ону снагу коју тренутно има. За опозицију то заправо значи да они морају на овим изборима да праве кампању која може да им донесе добар, озбиљан резултат, јер ће следећа прилика за опозицију бити тек 2027. године. Дакле, ја ту најаву видим као подизање улога за ове изборе што ће врло вероватно, ако говоримо о нама као грађанима, утицати да ми имамо једну релативно велику или пристојну излазност", каже Клачар.
За подизање цензуса више нема времена, евентуалне могућности за неке корекције и унапређење изборних услова постоје само на нивоу подзаконских аката и на нивоу различитих тренинга и лобирања који могу да се одрже. Што се опозиције тиче, подизање улога је допринело укрупњавању.
"Имамо укрупњавање седам или осам великих политичких странака што се тиче овог грађанско-левог политичког спектра. Са десницом је ситуација нешто другачија, али заправо видимо да и код деснице постоји укрупњавање, јер су Двери и Заветници јуче потврдили своју сарадњу. Тако да су подигнути улози већ утицали да се и политичке странке прилагоде томе, а то заправо значи што мање солирања и што мање самосталних наступа", истиче извршни директор Цесида.
Владајућа коалиција, додаје, има ресурса да свих 45 дана проведе у снажној, интензивној кампањи. Опозиција ће врло вероватно бити интензивно присутна тек 15-20 дана, можда месец дана максимално, сматра Клачар.
"Ми се већ десету годину, готово слободно можемо рећи и двадесет година, налазимо некој врсти перманентне кампање. Тако да чињеница да ова кампања траје 45 дана не може да пренебрегне факте којима сведочимо и ви и ја, то је да смо ми протеклих месеца или два видели различите активности различитих странака које одговарају фактички некој врсти предизборних пројекција", каже Клачар.
"Имаћемо хиперсензитивну кампању"
Дијалог између политичких актера и комуникација није на задовољавајућем нивоу и то ће врло вероватно утицати да имамо хиперсензитивну кампању.
"Било би добро да та одговорност политичких актера иде у правцу промовисања дијалога, можда некада и уз неке оштре речи, али да се заправо избегне колико год је то могуће некакве врсте инцидентних ситуација којима смо сведочили више 2020. а мање 2022. године. Оно што ће можда за нијансу, бар, бити различито у односу на скорије претходне кампање, то је најава и решеност опозиције, како се чуло у медијима, да припремају интензивнију кампању и на локалу, да више путују што им је било замерано да нису чинили у претходним кампањама. Међутим, ресурси опозиције су ипак нешто мањи него власти и врло је вероватно да ће опозиција морати да направи одређену врсту селекције приоритета. Моја су очекивања да ће приоритети за опозицију бити републички и београдски ниво, а да ће међу оних 65 општина и градова да пронађу она места где процене да имају реалне шансе за политички успех", наводи Клачар.
Значај београдских избора једнак парламентарним
Значај београдских избора биће једнак оном за парламент, верује извршни директор Цесида.
"Београд ће фактички да буде на републичком нивоу, то ће бити два централна нивоа ове кампање. Занимљиво је рецимо да се покрајинским изборима ни власт ни опозиција још увек не баве у некој великој мери. Београд изабран као важна тачка због тога што се очекује неизвестан исход него на републичком нивоу. И, наравно, избори у Београду су у суштини једни од најважнијих, јер се ту бира градоначелник који је у структури нашег политичког система фактички трећа или четврта особа по моћи", каже Клачар.
Које теме ће доминирати у кампањи – Косово неизбежно
Међу темама које ће се вероватно наћи у кампањи биће повећање животног стандарда, дипломатска одбрана Косова и Метохије и очување мира.
"Косово није захвална тема за кампање, ни за једну политичку странку, и ја врло често кажем да Косово и није тема са којом политичке странке желе претерано да излазе у јавност. Политичке странке воле да комуницирају достигнућа, да шире оптимизам, да покажу да се држава креће у добром смеру, да се прикажу инвестиције, бољи животни стандард. Али Косово је сада просто неизбежна тема, јер је у врху приоритета код људи и чим је нека тема присутна код нас бирача и политичке странке морају ту тему да адресирају. Косово као тема јесте десни пол политичког спектра, то ће бити централна и најважнија тема десничарских странака у овој кампањи. Просто, Косово је окосница њихове кампање и самим тим ће она перманентно бити присутна кроз њихов политички ангажман", сматра Клачар.
Извршни директор Цесида каже да је пред нама 45 врло интензивних дана, али и да је на грађанима одговорност у оном делу који се тиче односа према гласању и изласку на изборе.
"Уколико долази до промене пребивалишта, уколико мењамо боравиште, да проверимо да ли смо уписани у бирачки списак, да евентуално, ако знамо да постоји нека врста неажурираних података, на било који начин реагујемо до 15 дана пре гласања, имамо времена да све исправимо, како бисмо заправо омогућили себи да, ако желимо тог дана, изађемо на изборе. Излазак на изборе у Србији није обавезан, али је потребно урадити све да ми можемо да одлучимо тог дана да ли желимо да изађемо на изборе или не, јер на тај начин нећемо себе довести у ситуацију да имамо неки проблем на бирачком месту", рекао је Клачар.
Коментари