Макрон наговестио распуштање парламента и ванредне изборе

Сматра се да су разговори са Јаел Браун-Пиве и Жераром Ларшеом могући наговештај ванредних избора, јер француски председник по Уставу има обавезу да се консултује са њима пре него што распусти Народну скупштину.

Разговори су одржани у тренутку када одлазећи премијер Себастијан Лекорни по Макроновом налогу води "последње преговоре" са политичким странкама, са циљем да се прекине политичка блокада у земљи.

Француски истраживачки недељник "Оковани патак" вечерас је објавио да је Макрон наложио француским префектима, највишим званичницима у сваком од 101 департмана, да се припреме за превремене изборе, који би могли да се одрже 16. и 23. новембра.

Лидер Републиканаца Бруно Реталије, чија је изненадна одлука да повуче подршку Лекорнију довела до његове изненадне оставке, рекао је за Франс 24 да следећи премијер "не може бити нико близак Макрону".

"Када се стигне у ћорсокак, на народу је да каже своје", поручио је Реталије.

Бивша премијерка Елизабет Борн, аутор контроверзне пензијске реформе која је извела милионе демонстраната на улице, предложила је Макрону да суспендује њене реформе, како би пронашао излаз из политичке кризе у земљи.

Суспензија спорне пензионе реформе један је од услова да умерени левичари подрже коалициону владу.

У међувремену, цена велике политичке кризе за успорену француску економију расте из дана у дан.

Очекује се да ће економски раст ове године достићи само 0,8 одсто, оптерећен опадајућим поверењем инвеститора и слабим тржиштем рада.

До краја године политичка криза ће коштати француску економију 0,5 процентних поена раста, или 15 милијарди евра, према париском економском монитору ОФЦЕ.

Према речима стручњака из компаније Алијанз Трејд, претходни превремени избори коштали су Француску четири милијарде евра, на основу пада пореских прихода и повећања каматних стопа.