Кандидат за премијера коалиције "Ајмо људи" представио економски програм
Кандидат за премијера коалиције "Ајмо људи" проф. Горан Радосављевић и носилац парламентарне листе те коалиције Борис Тадић јуче су представили економски програм "Нови економски договор".
Основни постулати програма се односе на реформу пољопривреде и енергетике као темеља економског развоја и на реформе образовања, здравства и социјалне политике као темеља друштвеног развоја, саопштила је коалиција.
"Србија је кућа свих нас. А када зидамо кућу, прво морамо да видимо која су правила по којима зидамо ту кућу. Ако је зидамо на клизишту, колико год да је велелепна она ће да се сруши. Зато морамо да поставимо правила, а та правила су институције", поручио је Радосављевић и подвукао да је потребно изградити независне и државне институције од којих ће се државна администрација "трести".
Програм, између осталог, садржи и предлог економске лустрације, која би подразумевала да сви који су се у претходним деценијама богатили кршећи правила морају бити санкционисани и таква пракса, истиче се, мора бити надаље спречена.
"Без тога не можемо да имамо ни домаће приватне инвестиције и зато наши привредници инвестирају у регион", поручио је Радосављевић.
Он је указао на то да је храна у Србији у последњих годину дана поскупела три пута више од просека Европске уније и да је то резултат пољопривредне политике која се спроводила у последњој деценији.
Програм садржи низ мера које се односе на реформу пољопривреде, са посебним акцентом на развој пољопривредне производње заснован на технологији и новим начинима субвенцинисања. Посебан део програма бави се енергетиком, при чему је приоритет инвестирање у производљу енергије из обновљивих извора и заштита животне средине.
Реформе у области здравства и образовања
Радосављевић је навео да без реформе у образовању нема ни економског напретка и развоја.
"Ми се залажемо за промене фокуса образовне политике која би била више окренута ка инвестирању у образовање и науку за 21. век. Залажемо се и за увођење обавезног средњег образовања и отварања кампуса по угледу на западне земље. Кампуси би били значајни и у контексту спортског образовања. Развој спорта у школама је потпуно занемарен и то негативно утиче и на развој аматерског спорта, али и на здравље младих", нагласио је Радосављевић.
На представљању програма посебно је било речи о реформи здравственог система.
"Ми предлажемо модел здравства које ће се финансирати из пореза, а не из доприноса. Ја сам један такав програм спроводио прошле године у Црној Гори и показао се као прилично успешан. Сада 2 милиона грађана плаћа из доприноса здравствено осигурање за 7 милиона људи, а значајан број грађана нема уопште здравствено осигурање. То дугорочно није одрживо. Мислим да имамо могућност да то променимо и пређемо на другачији систем у року од три године", истакао је Радосављевић и најавио да ће у наредним данима изнети детаљан план реформи у области здравства.
Што се тиче реформи у области социјалне политике посебно је истакнуто да се залажемо за увођење социјалних пензија, за реформу пензионог система и за враћање отетих пензија.
"Просечна пензија не сме да падне испод 50 одсто просечне зараде и пензионери више не смеју да зависе од једнократних помоћи већ да имају своје стабилне пензије", појаснио је Радосављевић.
Он је нагласио и да програм садржи предлоге за неопходно стимулисање предузетништва.
"Морамо да реформишемо опорезивање дохотка и да стимулишемо послодавце да више људи запошљавају и да им повећавају зараде. Циљ је да се на просечну зараду доприноси смање за 50 одсто. То би се постигло тако што би се у периоду од три године укинуло здравствено осигурање где би део средстава остао запосленом, а део би појефтинио трошкове рада за послодавца. С друге стране предлажемо да се неопорезиви износ зараде повећа за 50.000 динара колико би била минимална зарада", изјавио је Радосављевић.
Позвао је грађане да гласају на парламентарним изборима за листу број 14, јер тиме, каже, гласају за економске реформе које имају за циљ да у наредних 10 до 15 година повећају БДП са садашњих 50 на 150 милијарди евра и детаљно појаснио кораке које је потребно предузети ка том циљу.
Коментари