Читај ми!

Шкријељ и Оленик о програмима мањинских листа које представљају

Републичка изборна комисија је до сада потврдила 17 изборних листа, од тога шест мањинских. У оквиру дијалога власти и опозиције своје програме изнели су представници две мањинске листе, Ахмедин Шкријељ, трећи на листи СДА Санџака – др Сулејман Угљанин, и Александар Оленик, други на листи Заједно за Војводину – Војвођани (Демократски савез Хрвата у Војводини, Заједно за Војводину).

Александар Оленик је рекао да се листа коју он представља састоји из две мањинске партије блоковског савеза Хрвата у Војводини и Заједно за Војводину, која је русинска мањинска странка. Каже да је пореклом из околине Кијева и да је на прошлим изборима био кандидат партије Заједно за Војводину.

Истиче да са његовим пореклом и заступањем Русина ништа није спорно, иако неки медији покушавају да то прикажу на неки други начин. 

Ахмедин Шкријељ је истакао да се у овом изборном процесу првенствено обраћа грађанима, како је рекао, Санџака.

Међутим, њихов интерес је да допру до целокупне јавности у Републици Србији, јер им је циљ да добију партнере који ће, како каже, уважити проблеме с којима се сусрећу Бошњаци и који су спремни да сутра у некој новој Скупштини заједно с њима реше сва отворена питања која постоје на релацији Бошњаци – Република Србија.

"Намера нам је да кроз институције система, конкретно кроз Народну скупштину, дамо допринос изградњи демократски децентрализоване и регионализоване Републике Србије, државе којој Бошњаци верују, државе у којој су Бошњаци народ, а Санџак има статус регионалне самоуправе, односно држави у којој су и Санџак и Бошњаци конститутивни елементи", навео је Шкријељ.

Додаје да је један од кључних циљева програма реформа политичког система и регионална и локална самоуправа по принципима, односно стандардима ЕУ, где би, наводи и "Санџак био једна од изборних јединица из које би се бирало 20 народних посланика".

Тако би се, сматра Шкријељ, глас не само Бошњака, него и Срба и Албанаца, Црногораца и других народа који живе у Санџаку више чуо у Скупштини. 

"Војвођанин је питање идентитета"

Оленик сматра да то што неко има адресу у Војводини не значи да је Војвођанин.

"Војвођанин је питање идентитета које није засновано на нацији и религији, него баш на поштовању људских права и различитости, што се негује у Војводини и због тога у претходном сазиву републичког парламента, правих идентитетских Војвођана није било. Од 10.000 укупних обраћања у прошлом сазиву, 20 пута је поменута Војводина и, што је још горе, тих 20 пута је поменута као северна Србија", оценио је Оленик.

Како каже, северна Србија је Београд, а Војводина је северно од Београда.

"Када кажете северна Србија, онда негирате Устав и негирате постојање људи и тај идентитет свих оних који живе у Војводини. Када политичар у Скупштини неће да каже Војводина, већ северна Србија, то је политичка увреда и план да се укине Војводина. Зато се ми враћамо у Скупштину да следећи пут кад неко каже северна Србија за Војводину мораће да плати политичку цену", поручио је Оленик.

Економија питање националних заједница

Шкријељ истиче да су изборну листу предали 1. марта, на Дан независности БиХ и да је то, како је навео, порука.

"Програмом хоћемо да помогнемо да добијемо ефикасну, оздрављену и државу ослобођену рецидива прошлости, доношење закона о лустрацији, укидање паралелних структура власти, расветљавање и процесуирање злочина који су се десили над Бошњацима у Санџаку у Републици Србији од увођења вишестраначја до данас", навео је Шкријељ. 

Истиче да њихов програм не доноси само добро Бошњацима него и свим грађанима Србије, јер је и Бошњацима интерес да живе у држави којој ће веровати. 

"Ми немамо ниједну крупну инвестицију која би гарантовала живот да људи могу да остану да остану и живе у Санџаку. Ако би се Санџак прогласио за једну слободну царинску зону, то би умногоме допринело побољшању економске ситуације и то би био један од кључних елемената развоја", сматра он.

Оленик указује да суштински може да се каже да треба да се у Војводину улаже оно што се у Војводини створи и направи. 

"Кад та пшеница коју праве Војвођани има огромну цену и када је имамо више него што нам треба, нама је забрањено да извозимо да не бисмо зарадили. Најбитније за пољопривреду су субвенције. Ми инсистирамо на брзом и ефикасном путу у ЕУ из милион разлога, а један су и те субвенције", истиче Оленик.

Каже да су у овом тренутку, у ЕУ и окружењу субвенције десет до петнаест пута веће него код нас.

Те субвенције, нагласио је, морају да буду минимално на том истом нивоу да би цела привреда, не само у Војводини, могла да иде даље. 

Указао је и да Град Кикинда и околне општине имају милионске губитке због смањења рудне ренте за 50 посто.

среда, 27. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње