Аналитичари за РТС: Ко је платио данак и шта је специфичност ових избора

Славиша Орловић, професор Факултета политичких наука у Београду наводи да упркос томе што је изборни праг смањен са пет на три одсто неке странке неће прећи цензус.

"Иако је изборни праг смањен са пет на три одсто показаће се да је то била и даље препрека за велики број странака чак и за коалиције које су створене да би прешле цензус. Да је остао стари изборни праг, врло вероватно би само Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије ушле у Парламент", оцењује Орловић.

Додаје да ће све ипак бити решено у фотофинишу.

"Треба имати у виду да се чекају резултати из дијаспоре, затвора... што значи да ћемо можда тек по званичном саопштењу Републичке изборне комисије имати информацие ко је заиста ушао у Парлемент", објашњава Орловић.

Зоран Пановић оцењује да су бојкот, корона и киша утицали на излазност и да ће највише гласова добити две  владајуће партије.

Смајловић: Опозиција није профитирала од короне

Љиљана Смајловић, новинарка, наводи да су ово први европски избори у време короне и да би пад излазности на парламентарним изборима морао да буде много драматичнији да би опозиција могла да каже да је бојкот успео.

Упитана да ли је пандемија и колико утицала на изборе, наводи да  "опозиција није профитирала од короне".

"Опозиција је стално критиковала то што се председник сваки дан обраћа, слика са лекарима и користи за своју политичку промоцију", навела је Смајловићева.

Према њеном мишљењу судбина Доналда Трампа се сурвала, док је, на пример, Ангела Меркел, за коју су сматрали да је њено време прошло, сада оцењена као неко ко ће извршити револуцију у Европи.

"Код нас је ситуација са короном таква, да грађани сматрају да смо доста добро прошли. Председник је добио ту кинеску помоћ, можда је то разлог, а у Америци мисле да Трамп није успео да са короном изађе на крај. Стиче се утисак да се код нас ништа није политички променило", казала је Смајловићева.

Вулетић: Битка на опозиционој сцени

Владимир Вулетић, социолог, оцењује да је још једна специфичност ових избора - битка на опозиционој сцени.

"Ми заправо имамо две групе опозиционих странака - једни су они који бојкутују изборе и другу групу чине они који су изашли на изборе. По мом разумевању бројка од око 40 одсто заправо је та бројка према којој ће се мерити да ли је бојкот успео или не", оцењује Вулетић.

Оцењује да да избори и кампања нису у правој мери осликали битне промене које се дешавају на глобалној и унутрашњој политичкој сцени и да Европска унија, као тема, није била заступљена током предизборне кампање на овим изборима, у мери у којој је то било раније.

Додаје и да се екологијом, за коју оцењује да је важна тема и за Србију, нико није бавио.

Упитан шта би односно ко представљао изненађење, наводи да би, уколико монархисти уђу у парламент, то био велики корак за оне који се залажу за краљевину и да ће моћи да постане легитимна тема.

Кад је реч о суверенистима, каже да ће се та идеја генерално развијати и да то неће моћи да изнесе само Саша Радуловић.

Зечевић: Изборни цунами  

Коментарушићи пројекције Ипсоса и Цесида према којима је СНС освојио више од 60 одсто гласова Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије, наводи да је за њега највеће изненађење Српска напредна странка и освојених 62 одсто.

"Ми имамо пропорционални изборни систем и када неко у европским условима у пропорционалном зборном систему добије 40 одсто гласова то је сјајан резултат то је изборни цунами и не знам да ли уопште неко у Европи може да оствари такав резултат. Ако имате у виду да је СНС добио преко 60 одсто гласова, ми практично на следећим изборима са обзиром на то да њихов број гласова расте идемо ка неком севернокорејском или кинеском резултату на изборима. Сада морамо да видимо како даље, да ли је овај изборни систем уствари добар", наводи Зечевић. 

Орловић: Две политичке одлуке обележиле изборе 

Орловић оцењује да су две политичке одлуке обележиле изборе - одлука најкритичнијег дела опозиције да бојкутује изборе и одлука власти да у изборној години смањи изборни праг са пет на тр одсто.

"По мом мишљењу највећи губитници су они који су загризли мамац. Испоставило се да четири листе - Нова странка, Покрет један од пет милиона, Сергеј Трифуновић Покрет слободних грађана и Уједињена демократска Србија они који су обећали бојкот а ипак изашли на изборе су санкционисани", оцењује Орловић.

Коментаришући изборни резултат листе СПАС лександра Шапића, наводи да он није водио конфликтну политику ни против власти ни против опозиције и додаје да је добро прошао и Савез војвођанских Мађара.

Оцењује да је СНС-у и поред  63 одсто освојених гласова потребан СПС због, како каже консензуса. 

Наводи да је за формирање Владе по Уставу дат рок од три месеца. 

Јовановић: СНС платио данак другог коалиционог партнера

Коментаришући изборне резултате Социјалистичке партије Милан Јовановић, професор Факултета политичких наука, наводи да је СПС платио данак другог, слабијег коалиционог партнера у неколико влада од 2003. наовамо.

"Кад сте слабији партнер ви треба више да водите рачуна о ставу јачег коалиционог партнера него да ширите некакав свој простор у бирачком телу", оцењује Јовановић.

Како каже, Социјалистичка партија Србије није градила позицију ка једној модернијој социјал-демократској странци.

"Вагајаћи национално и социјално остала је ту и учврстила се у бирачком телу на неких 400.000, а мислим да је потенцијал да се ради на томе да се прошири странка левице, нама ће то апсолутно требати", наводи Јовановић.

Оцењује да СНС лакше води социјалну политику и социјалне мере него неке странке левице и додаје да је СНС према првим резултатима освојио 200.000 гласова више у односу на претходне изборе.

Оцењује да по броју мандата СНС-у неће требати нико у Влади.

"Али имате Владу пред којом стоје велики изазови и задаци -Косово, отварљње поглавља за Европску унију, корона", закључио је Јовановић.