Чекајући изборе, српски политички експрес лонац

Укидање ванредног стања ослободило је све што се у српској политици таложило у карантину. У само неколико дана десило се следеће: Покрет слободних грађана одлучио је да изађе на изборе, Срђан Ного предводио је протесте за бојкот система. Борис Тадић предложио је да се изађе на изборе на листи Бојкот, али да се бојкотује Скупштина. Испред зграде Скупштине инциденти.

"Оно што представља новину у нашој политичкој пракси то је организовано насиље испред парламента којем смо могли да сведочимо у петак, ми смо и раније имали неке сцене насиља које су биле последица афекта или тензија, али чини ми се да смо први пут имали плански циљ пресретања политичких противника и спровођења насиља према њима", сматра политички аналитичар Немања Старовић. 

"Морамо да кажемо и следеће, да је Бошко Обрадовић сам, и да можда понеко и цени његову одважност што се супротставља једној маси, једној претећој маси, а са друге стране не можемо да заговарамо такву врсту обрачуна која не само да није добра за парламент него није добра да се догађа на било ком месту, а посебно не парламенту који репрезентује поверење грађана", верује Зоран Хамовић, издавач и председник Политичког савета Покрета слободних грађана. 

Затим је Бошко Обрадовић започео штрајк глађу, тражећи одлагање избора и зато што је хтео да подржи Миладина Шеварлића. Шеварлић је штрајк глађу први почео због Kосова и Метохије.

Онда су посланици напредњака Александар Мартиновић и Сандра Божић започели свој штрајк глађу јер тужилаштво не поступа у односу на поступке Бошка Обрадовића.

"Пазите владајућа странка, ако изађе испред парламента и штрајкује глађу то мора ипак да буде апсурдно. Замислите сада некога ко то посматра са стране, он не може ништа друго него да се насмеје и да каже да су ово трагикомичне околности у којима се систем извргава руглу. Ми сада имамо један антипоредак. Ако они који су на власти штрајкују испред парламента свако нормалан мора да се запита да ли је заиста реч о неком не перформансу него о снимању неке комедије", верује Зоран Хамовић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да смо и у ранијим периодима имали ту врсту парирања од стране власти.

"Kад опозиција крене у неку врсту акције која се оцењује као екстремна, власт одговори на исти начин и онда је акценат стављен на потез власти које у великој мери успеју да читаву причу обесмисле. Тако да маркетиншки гледано, логично је што опозиција то покушава али показало се врло продуктивно што власт сличним мерама одговара", сматра Анђелковић.

Народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић не подржава штрајк глађу Обрадовића, али није нешто што може да осуди.

"Ја мислим да је у претходном периоду правио грешке, да је власт препознала ту његову осетљивост или плаховитост, импулсивност, онда су намерно играли пресинг на њега, а он је такође осетио да му је то шанса да се дигне мало политички, тако да је за обе стране win-win прича али за друштво у целини сигурно није добра, наноси штету и реакција власти, као и његово понашање", сматра Вукадиновић.

Шта нас још чека у кампањи  

Онда је ситуација са штрајком глађу почела да се расплиће. Са степеница испред Скупштине најпре је отишао Миладин Шеварлић. Одустао је од штрајка глађу уз реченицу - после плагијата доктората на ред су дошли плагијати штрајкова глађу. Од штрајка је затим одустала Сандра Божић након молбе председника државе. Затим је са степеница отишао и Александар Мартиновић јер је тужилаштво предузело доказне радње према Бошку Обрадовићу.

Обрадовић је остао на степеницама, а придружио му се и посланик двери Иван Kостић.

"Мислим да ћемо у новој кампањи која ће по многим елементима бити необична после короне, имати разне такве брзе цикцак потезе без велике стратегије. Нико на томе неће инсистирати, а многе ствари ће пробати па ако упали, упали", сматра Драгомир Анђелковић.

"Избори служе томе да се смање политичке тензије, да се тај експрес лонац отвори, да се опусти притисак, а овакви избори у несређеној и друштвеној политичкој клими само ће повећати тензије и притисак", уверен је Ђорђе Вукадиновић.

Шта доноси одлука Покрета слободних грађана

Притисак Савезу за Србију подигао је Сергеј Трифуновић одлуком да изађе на изборе. Покрет слободних грађана у јануару се придружио Савезу у бојкоту избора. А онда је дошла епидемија. "Одлуку да изађем на изборе разматрао сам у карантину, схватио сам да је агенда звана ‘бојкот’ постала passé, иако је пре неколико месеци то било најбоље решење", каже Сергеј Трифуновић.

"Између осталог да би се ствари решавале а не стављале под тепих, дошао је тренутак у ком се мора изаћи и ствари се морају решавати", истиче председник Политичког савета Покрета слободних грађана Зоран Хамовић.

"Kриза која постоји уништава не само парламент него све институције политичког дијалога, и неминовно је ступити сада и одмах, али немамо ништа против да се избори одложе ако за то постоји могућност. Ми идемо сами, то је сада сасвим извесно, и наравно да очекујемо да ћемо прећи цензус, ту нема никаквог спора", верује Хамовић.

"Свакако да ће Трифуновић својим брзим маркетиншким потезима успети да део њих анимира да изађу на изборе, али свакако наноси штету бојкоту јер, да би покрет успео, битно је да што мања буде излазност.  Чим део странака које су заговарале бојкот на њега излазе обесмишљавају сам бојкот", верује Драгомир Анђелковић.

"Ја мислим да је одлука ПСГ на овакав начин нанела штету опозицију у целини, при том не сумњам да ПСГ јесте опозиција, никакве инсинуације не правим да су се продали, добили паре, прешли на супротну страну, Вучића, режима и слично, али објективно су нанели штету, ја бих више волео да су од почетка били уздржани, и да су били за излазак, као што сам и ја био уз много али."

Вукадиновић за бојкот без "али"

Пре коронавируса, посланик Ђорђе Вукадиновић имао је много расправа о томе зашто је боље ићи на изборе. Данас је Вукадиновић за бојкот, без али.

"Сви смо ми помало као оне птице у кавезу крлетке, кад отворите, кавез је отворен али оне неће да изађу. Тако и са грађанима, чак и ми који смо имали времена да се крећемо, замислите тек пензионер који су били недељама затворени. И до јуче смо причали смртна опасност, корона, а данас као да то није ништа, идемо на изборе", каже Ђорђе Вукадиновић.

Идеја бојкота се распала, питање је да ли Савез за Србију и даље постоји -  каже бивши председник Србије и лидер Социјалдемократске странке. Борис Тадић нуди средње решење, да се формира "Листа за бојкот", али да се не верификују мандати у Скупштини и да се она бојкотује.

"То јесте једна од идеја о којој се може разговарати али бојим се да није превише продуктивна", одговара Зоран Хамовић из Покрета слободних грађана.

"Ја поштујем улогу Бориса Тадића и мислим да би могла бити већа и на нашој сцени, али морам признати да ову идеју не разумем. Дакле, намера је исправна да се допринесе да већи број актера изађе, у пракси је мени неразумљива", сматра Ђорђе Вукадиновић.

Политичке лопте се котрљају откад се са шерпи и бакљи прешло на улице. Прве вечери након укидања ванредног стања гледали смо протест испред Председништва. Док су трајали штрајкови глађу, гледали смо скупове присталица СНС-а и Двери испред Скупштине. Све време постојала је мера забране окупљања. 

Осим ових, гледали смо и протесте које је предводио бивши посланик Двери Срђан Ного. На протестима се говорило против миграната, 5Г мреже, обавезне вакцинације, глобалистичког система, потписивања Бриселског споразума. Скандирали су и против Вучића и против Ђиласа, а мото протеста био је "Бојкот система".

Члан Покрета слободних грађана Павле Грбовић написао је: "Ако на протесту који организује Срђан Ного дође више људи него на многе протесте опозиције, онда морамо добро да се замислимо."

"Сад, различити су мотиви зашто неко излази на улицу и различити су мотиви зашто се тај број нашао ту, али репрезентативност тог броја још увек не говори о неком озбиљном квалитету за шта се ти људи залажу. У овом моменту то за нас није релевантна ствар", истиче Зоран Хамовић.

"Политички живот Србије је заиста у хаотичној фази. Велике партије су се распале, нове велике партије нису настале, имамо масу покрета, масу лидера, опште превирање где се води рат на много фронтова, између власти и опозиције, унутар саме власти, и можда је сад најзанимљивије међу опозицијом. Имамо борбу за то ко ће на неким наредним изборима бити кључни играчи, а не да се на овим изборима бог зна шта постигне", сматра Драгомир Анђелковић.

Дакле, српска политика изашла је из карантина. Подједнако инфективна као што је била и пре. Али, потајно су се и власт и опозиција можда сложили у једној ствари. Скупштина је ипак постала важна, макар симболички и макар само њене степенице. Између скулптура Томе Росандића као да је разапета нова стална поставка у којој се огледа данашња српска политика.