Брнабић: У бирачки списак није уписано 800.000 грађана више

Брнабићева је, одговарајући на питања новинара, рекла да ће то министарство данас објавити званично објашњење, "јер није добро за државу да се лицитира са бирачким списком".

"Не знам како бих то прокоментарисла, то није тачно. Мислим да се то гледа прилично паушално. Није релевантно поредити попис становништва и јединствени бирачки списак", рекла је Брнабићева.

Како каже, бирачки списак има недостатке и оне су углавном зато што се пре 2012. године, када је донет Закон о јединственом бирачком списку, он водио на локалу.

"Тако да су и те грешке са локала, које су тада биле, пренете у јединствен бирачки списак, а који се од тада ажурира. Тренутно, какав год био, он јесте најбоље ажуриран од било ког у претходном периоду", навела је Брнабићева.

Што се тиче гласова у дијаспори, додаје министрака, ти грађани се пријављују ако желе да гласају, а ако не постоји довољан број бирача онда се, нажалост, не отвара то бирачко место.

"Тако је увек било и ту имате одређен број бирача, односно неслагање између бирачког списка, пописа и оног колико људи је изашло да гласа. Тако да ми се чини да се пореде неке ствари које су неупоредиве", нагласила је Брнабићева.

Министарство државне управе и локалне самоуправе саопштило је касније да број уписаних у бирачки списак није упоредив са бројем становника из пописа становништва.

Како наводи Министарство, пописом су обухваћени грађани једне земље, евидентирани у тренутку пописа, а пријава током пописа је добровољна и врши се анкетирањем доступних грађана који су вољни да дају податке.

Министарство наводи пример да у последњем попису становништва "не тако мали број грађана" није ни учествовао.

Додаје се и да је основ за брисање умрлих особа из бирачког списка да је преминула особа уписана у матичну књигу умрлих и да то значи да је особа жива, док не буде уписана, односно док је за умрлом не прогласи надлежни суд.

Када је реч о гласању у иностранству, законом је прописано да грађани Србије са боравиштем у иностранству могу да се пријаве за гласање у иностранству, уз услов да су уписани у бирачки списак по месту пребивалишта у земљи.

Број пријављених грађана за гласање у иностранству је променљив, додаје Министарство, и истиче да то зависи искључиво од воље бирача, као и то није податак на основу кога може да се утврђује број пунолетних грађана.

Процена да је у бирачки списак уписано 800.000 бирача више од броја пунолетних грађана не може бити тачна и лицитирање овим бројем након одржаних избора није добра пракса, поручили су из министарства.

По важећем Закону о јединственом бирачком списку за ажурирање свих података у делу бирачког списка за своју територију, надлежне су локалне самоуправе.

Оне свакодневно врше измене на два начина - по службеној дужности или на захтев грађана.

Те промене, како се наводи, могу да се врше само на основу података из службених евиденција (МУП, матичне службе општина и градова, Центри за социјални рад, судови...).

За сваку извршену промену, доноси се одговарајуће решење које се доставља бирачу на кога се промена односи.

Евиденцију о пребивалишту, односно боравишту води Министарство унутрашњих послова и на основу тих података шаљу се обавештења за гласање.

Само та евиденција је меродавна да би се извршила промена тог податка у бирачком списку, наводе из министарства.

Министарство указује и на законску обавезу грађана да сваку промену личних података пријављују надлежним органима како би се промене евидентирале кроз бирачки списак.

Како се подсећа у саопштењу свим грађанима је више година уназад омогућено да на интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе провере да ли су уписани у бирачки списак и место на коме гласају.

"Ту проверу могуће је извршити током целе године. Позивамо све грађане да редовно пријављују све промене личних података надлежним органима, како би се те промене на време пренеле и у бирачки списак", поручили су из министарства.