Председнички избори у Србији

Функција председника Републике Уставом је уведена 1990. године. Пре тога, постојала је функција председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, која је уведена 1974. године, а до тада је функцију председника обављао председник Президијума Народне скупштине. Према Уставу, избори за председника Србије одржавају се сваке пете године.

Избори 1990. године

Први директни, вишестраначки избори за председника Републике Србије одржани су 9. децембра. Тада су се кандидовала 32 кандидата, а убедљиву победу однео је Слободан Милошевић, лидер СПС-а и председник српског државног Председништва. Освојио је 65,34 одсто гласова.

Лидер СПО-а Вук Драшковић заузео је друго место, са 16,4 одсто гласова, а следили су их Иван Ђурић, Сулејман Угљанин и Војислав Шешељ.

Право гласа на тим изборима имало је 7.033.610 грађана уписаних у бирачки списак, док је на изборе изашло њих 5.029.123 (71,50 одсто).

Избори 1992. године

Паралелно са ванредним парламентарним изборима, 20. децембра 1992. одржани су и ванредни председнички избори, на којима је учестовало седам кандидата. Милошевићу се најозбиљније супротставио тадашњи премијер СРЈ Милан Панић, иза кога је стала опозиција. Упркос томе, Милошевић је однео победу и добио нов мандат.

Избори 1997. године

На председнички изборима те године учествовало је 17 кандидата. Избори су расписани у јулу 1997, а одржани су 21. септембра и 5. октобра. Како ниједан од кандидата није добио потребну већину, у други круг су ушли кандидат социјалиста Зоран Лилић и лидер СРС-а Војислав Шешељ.

Према подацима изборне комисије, Шешељ је победио Лилића, али његова победа није проглашена, јер на изборе није изашао довољан број бирача (48,97 одсто). Нови избори расписани су за децембар исте године.

На изборима у децембру 1997. године учествовало је седам кандидата.

Социјалисти су на новим изборима кандидовали Милана Милутиновића, који је у другом кругу, према подацима изборне комисије, победио Шешеља тесном већином.

Милутиновић је освојио 2.181.808 гласова (59,23 одсто), а Шешељ 1.383.868 гласова (37,57 одсто). Радикали су истицали да су избори покрадени.

Демократска странка, Демократска странка Србије, Грађански савез Србије и известан број мањих странака, бојкотовале су целокупан изборни процес.

Нови председник Милан Милутиновић ступио је на дужност председника Србије у јануару 1998. године.

Избори 2002. године

Пошто је Милану Милутиновићу мандат истицао у јануару 2003. године, избори за шефа државе расписани су за 29. септембар 2002. У првом кругу, од 11 кандидата, највише гласова добили су тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница и његов главни противкандидат Мирољуб Лабус, кога је подржао ДОС.

У другом кругу, 13. октобра, Коштуница је добио више гласова од Лабуса, али на биралишта није изашао довољан број бирача (45,46 одсто), па председник није изабран.

Нови избори расписани су за 8. децембар исте године. На поновљеним изборима, од три кандидата, највише гласова добили су Војислав Коштуница и Војислав Шешељ. Другог круга није било, јер ни у првом није изашло више од половине (45,17 одсто) уписаних бирача.

Избори 2003. године

Након што је Милутиновићу истекао мандат, јануара 2003, вршилац дужности председника Србије постала је тадашња председница републичке Скупштине Наташа Мићић, која је расписала нове председничке изборе за новембар 2003. године.

На изборима је учествовало шест кандидата, а највише гласова добили су Томислав Николић, заменик председника СРС-а, и Драгољуб Мићуновић, кога је кандидовао ДОС.

Међутим, ни тог пута председник није изабран, јер на бирачка места није изашао довољан број бирача. После неуспелих избора 2003, у јуну 2004. године се ишло на нове изборе.

Избори 2004. године

Почетком те године, Драган Маршићанин (ДСС) је изабран за председника парламента и он је постао в. д. шефа државе. Скупштина Србије је фебруара те исте године изменила закон о избору председника Републике и укинут је цензус од 50 одсто уписаних бирача.

Након што је Маршићанин изабран за министра привреде у новој влади, за председника Скупштине и в. д. шефа државе изабран је Предраг Марковић. Он је у априлу те 2004. расписао нове председничке изборе за 13. јун.

У првом кругу су, од 15 кандидата, највише гласова добили тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић - 954.339 гласова (30,6 одсто) и Борис Тадић (лидер Демократске странке) - 853.584 гласа (27,3 одсто).

У другом кругу, 27. јуна, Борис Тадић је освојио 1.681.528 гласова (53,2 одсто) гласова, а Николић 1.434.068 гласова (45,40 одсто).

Пошто је испуњен законски услов да побеђује кандидат који добије већину гласова бирача који су гласали, без обзира на то колики је одзив, трећи председник Србије постао је Борис Тадић.

Избори 2008. године

Након доношења новог Устава Србије (у новембру 2006. године), одржани су најпре избори за Скупштину Србије (у јануару 2007. године). У мају месецу формирана је нова Влада, а уставни Закон предвиђао је да се избори за председника Републике морају расписати до краја године.

Председник парламента је у децембру 2007. расписао изборе за председника Републике за 20. јануар 2008. године.

Тако су грађани поново изашли на биралишта 20. јануара, када је одржан први круг председничких избора. Од девет кандидата, потпредседник Српске радикалне странке Томислав Николић добио је, према подацима Републичке изборне комисије, близу 40 одсто гласова, а кандидат Демократске странке Борис Тадић 1.457.030 гласова (35,39 одсто ).

Тог пута се ишло у други круг, који је одржан 3. фебруара. Борис Тадић је већином гласова победио Николића и по други пут, први пут по новом Уставу, ступио на дужности председника Републике Србије.

Избори 2012. године

Борис Тадић је у априлу те године поднео оставку и скратио свој мандат, који је требало да траје до фебруара 2013. године, како би у Србији истог дана били одржани председнички, парламентарни, локални и покрајински избори.

У првом кругу, 6. маја, највише гласова, по трећи пут, освојили су кандидат ДС-а Борис Тадић (25,3 одсто) и кандидат Српске напредне странке, Томислав Николић (25,05 одсто). На изборима је учествовало 12 кандидата.

Други круг је одржан 20. маја, када је Томислав Николић однео победу над Тадићем, освојивши 49,5 одсто гласова. Он тако постаје четврти председник Републике Србије. На ту дужност је ступио 31. маја.

Једанаести по реду председнички избори биће одржани у недељу, 2. априла 2017. године.