Тортура у униформи годинама без одговорности - Илић: Хапшења полицајаца тек први корак

После хапшења и притварања више полицијских функционера и службеника, као и повлачења начелника Полицијске управе Ваљево Владе Јеринића са те функције, поново је отворено питање одговорности за поступање полиције током протеста и у кривичним истрагама.

Правник Београдског центра за људска права Владица Илић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да би доказивање сумњи на злоупотребе показало да проблем није био ограничен на појединце, већ да је постојала и одговорност њихових старешина.

"Крајњи исход није да неко буде ухапшен и притворен, већ да се, ако је учинио то што му се ставља на терет, према њему изрекне одговарајућа кривична санкција. Ако је неко био службеник полиције, а кршио је закон у униформи, тај неко више не сме да ради у полицији“, нагласио је Илић.

Илић сматра да је дугогодишња некажњивост полицијских службеника за незаконито поступање допринела стварању услова у којима су злоупотребе могле да се понављају.

Објашњава да би извесност кривичне и дисциплинске одговорности могла да спречи незакониту употребу силе, али и да подстакне полицајце да одбију незаконита наређења.

"Кад ви имате једно стање у којем ниједан полицајац не одговара за тортуру или злостављање, или се изузетно ретко деси да неко од њих одговара, онда су полицајци и други службеници некако слободнији да такве незаконите радње и предузимају“, навео је Илић.

Као једну од важних превентивних мера издваја увођење видео-надзора током полицијских саслушања, на шта Србији, како каже, годинама указују међународна тела.

Истиче и потребу да полицијски службеници осумњичени за тортуру буду суспендовани током поступка, а да они за које се правноснажно утврди одговорност буду удаљени из службе.

Случај Далибора Драгијевића и одговорност институција

Говорећи о смрти Далибора Драгијевића у полицијској станици у Бору, Илић је оценио да тај случај показује колико су важни благовремено поступање и сарадња свих надлежних институција.

Према његовим речима, неопходно је испитати не само поступање полицајаца већ и улогу других учесника у поступку, укључујући тужилаштво и медицинско особље које је констатовало смрт.

"Ми морамо да видимо како је могуће да неко тврди да је неко преминуо природном смрћу, а да је имао повреде по читавом телу“, рекао је Илић.

Упозорава да је протек времена додатно отежао утврђивање чињеница, јер је могуће да су поједини материјални докази изгубљени или више нису доступни.

"Данас, две и по године након тог трагичног догађаја, много је теже доказати неке чињенице него што је то било одмах након што се то десило“, истакао је Илић.

Унутрашња контрола мора да буде независна

Осврћући се на наводе да Сектор унутрашње контроле МУП-а није поступао по налозима тужилаштва, Илић је оценио да је положај тог сектора један од системских проблема.

Сматра да службеници који истражују сумње на незаконито поступање својих колега морају да буду независни од уобичајеног полицијског ланца командовања.

"Да би они то успешно радили, морају да уживају суштинску независност. Не треба да буду подвргнути истом ланцу одговорности и командовања унутар полиције, што је тренутно случај“, објаснио је Илић.

Као једно од могућих решења помиње формирање тужилачке полиције.

Истовремено, наглашава да одговорност за неефикасне истраге не може бити искључиво на полицији, већ да и тужиоци морају да реагују када се њихови налози не извршавају.

Према његовој оцени, одбијање поступања по налогу тужиоца може представљати дисциплински прекршај, али и кривично дело, због чега је неопходно испитати одговорност службеника који такве налоге игноришу.

Критике на рачун поступања Врховног јавног тужилаштва

Коментаришући изјаву врховне јавне тужитељке Загорке Доловац да више нема институционалних и политичких опструкција за рад тужилаштва, Илић је оценио да је правни оквир остао непромењен и да су надлежни и раније имали могућност да поступају.

"Врховно тужилаштво и уопште јавно тужилаштво у Републици Србији данас ради под истим законским и правним оквиром који је важио и пре две недеље, и пре три недеље, и пре две или три године“, навео је Илић.

Поздравио је формирање комисије Врховног јавног тужилаштва која преиспитује поступање у појединим предметима, али је поставио питање зашто такве мере нису предузете раније.

Као пример навео је случај студенткиње која је, према његовим речима, била изложена полицијском злостављању испред Правног факултета у Београду.

Илић тврди да је Београдски центар за људска права раније указивао Врховном јавном тужилаштву на спорно поступање у том предмету, укључујући одлуку о примени опортунитета, али да тада није било одговарајуће реакције.

"Ми смо се обратили канцеларији врховне тужитељке, указали на ту чињеницу и на међународне стандарде и тражили од ње да примени своја овлашћења и да спречи тако нешто. Ништа од тога није урађено“, рекао је Илић.

Хапшења нису довољна без правноснажних пресуда

Илић упозорава да недавна хапшења и смене не значе да је систем већ реформисан, нити да ће сви покренути поступци нужно бити окончани осуђујућим пресудама.

Истиче да је потребно поштовати претпоставку невиности, али и обезбедити да се истраге воде благовремено, независно и темељно.

"Хапшење је тек први корак. Далеко су правноснажне одлуке које би требало да буду циљ сваког тужиоца“, нагласио је Илић.

Указује да ће у појединим случајевима велики проблем бити протек времена, током којег су докази могли да буду изгубљени, уништени или измењени.

Закључује да су, поред утврђивања појединачне одговорности, неопходне законске и практичне промене које би спречиле нове злоупотребе и обезбедиле ефикаснију заштиту права грађана.