"Радар": БИА месецима прислушкивала редакцију због сумње на шпијунажу; АНЕМ и УНС траже истрагу

У тексту новинара Вука Цвијића у недељнику Радар наводи се да је БИА, на захтев директора Владимира Орлића, а уз одобрење Вишег суда у Београду, од 12. јуна спроводила мере тајног надзора над главном и одговорном уредницом Весном Малишић и новинарима Сандром Петрушић и Миланом Радоњићем, због "сумње на шпијунажу“.

Мере су обухватале и снимање комуникација у просторијама редакције, чиме су, како наводи Цвијић, прислушкивани и разговори осталих запослених.

Уз текст су објављене и фотографије четири странице поверљивог документа БИА, којим директор Агенције Владимир Орлић предлаже Вишем суду у Београду обуставу мера тајног надзора над уредницом и новинарима Радара.

У документу се наводе датуми претходног одобравања и продужавања мера, као и образложење да прикупљени подаци не указују на њихову умешаност "у кривично дело шпијунаже".

Поред прислушкивања, директор БИА је, према сазнањима Радара, одредио и десетодневну физичку пратњу појединих чланова редакције. Мере су продужаване у јулу и септембру, а Орлић је 22. октобра предложио њихову обуставу јер прикупљени подаци "нису указивали на умешаност новинара у шпијунажу“.

Цвијић наводи и да су почетком августа комшије приметиле и снимиле непознатог мушкарца који се данима задржавао у близини зграде у којој живи са породицом. У тексту се износи сумња да је и тај случај могао бити повезан са праћењем новинара.

АНЕМ: Државне службе не смеју бити инструмент за застрашивање медија

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) изразила је озбиљну забринутост због открића Радара, упозоравајући да мере прислушкивања и праћења могу имати застрашујући ефекат не само на новинаре већ и на њихове изворе и све који медијима достављају информације од јавног значаја.

"Државне службе безбедности не смеју бити инструмент за прогон, застрашивање и контролу медија који истражују злоупотребе власти и имају критички став према структурама моћи“, поручује АНЕМ.

Асоцијација захтева хитну, независну и темељну истрагу о околностима под којима су мере предложене, одобрене и спровођене, као и утврђивање кривичне, дисциплинске и сваке друге одговорности свих који су учествовали у злоупотребама државног апарата.

АНЕМ подсећа да су мере први пут одобрене 12. јуна, а продужаване 15. јула и 9. септембра. Указује и на то да је Радар само дан пре првог одобравања надзора објавио текст о догађајима у Тивту, уводник главне уреднице и један од текстова о убиству у ресторану "27“.

Посебно упозорава да је надзор просторија редакције могао да обухвати комуникације свих запослених, њихових саговорника и новинарских извора.

Због тога захтева да се утврди ко је имао приступ прикупљеним подацима, да ли су компромитовани новинарски извори и да се обезбеди заштита свих незаконито прикупљених поверљивих информација.

"Овакав надзор представља озбиљан напад на слободу медија, заштиту новинарских извора и поверљивост комуникације“, истиче АНЕМ.

УНС: Хитно испитати одговорност свих који су учествовали у прислушкивању

Удружење новинара Србије (УНС) такође је изразило забринутост због информација о тајном надзору уреднице и новинара Радара и затражило од надлежних да хитно испитају одговорност свих који су у томе учествовали и јавности саопште резултате истраге.

УНС посебно забрињава то што су новинари били надзирани због сумње на шпијунажу, иако је, према предлогу за обуставу мера, сама БИА закључила да прикупљени подаци не указују на њихову умешаност у то кривично дело.

Удружење упозорава да је надзор редакцијских просторија нарочито опасан јер може обухватити разговоре новинара о темама на којима раде, контакте са изворима, документацију и друге информације од јавног значаја.

Такво поступање, истичу у УНС-у, може озбиљно угрозити поверљивост новинарског рада и обесхрабрити изворе да разговарају са новинарима.

"Новинари не смеју бити изложени надзору, притисцима или застрашивању због тема које истражују, а које су у јавном интересу“, поручује УНС.