Истина о несталима на КиМ: Формирана заједничка комисија Београда и Приштине

Више од две деценије, многе породице трагају за несталима током сукоба на територији Косова и Метохије. У регионалној бази података налази се 1.608 имена чија је судбина још непозната. Очекује се да формирање Заједничке комисије за нестала лица, састављене од представника Европске уније, Београда, Приштине и Међународног комитета Црвеног крста, донесе конкретне резултате.

Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић каже да ништа што се дешавало на простору КиМ није прошло без директног или индиректног учешћа представника међународне заједнице кроз мисије које су имали на том простору.

"Важно нам је да овај процес вратимо у колосек у којем је био, где смо имали резултате, правила, заједнички рад на локацијама, претрагама терена, ексхумацијама, идентификацијама и сарадњи са породицама", каже Одаловић. 

Од 2006. до 2021. године решено је 1.800 случајева несталих лица, углавном Албанаца. Међутим, процес је тренутно у застоју, за шта Београд криви Приштину, јер овакве случајеве не третира као хуманитарно питање.

Декларација о несталим лицима, коју су прошле године потписали Александар Вучић и Аљбин Курти, обавезује обе стране на сарадњу кроз Заједничку комисију. Управо је јуче постигнут договор о њеном формирању. Политиколог Огњен Гогић иронично је прокоментарисао да се може рећи да је дијалог чак и надмашио очекивања.

"Нико није имао никаква очекивања од ових разговора, а ипак је постигнут позитиван исход – сагласност о наставку рада на утврђивању судбине несталих лица", каже Гогић. 

Задатак новоформиране Комисије је да помогне Радној групи за нестала лица, која се није састајала четири године. Комисија би требало да олакша приступ међународним архивама, сателитским подацима и другим напредним технологијама за откривање масовних гробница.

Лајчак: Веома сам срећан, важан корак

Мирослав Лајчак је на Иксу (Твитеру) написао како је "веома срећан што су успешно закључили преговоре о операционализацији Декларације о несталим лицима из 2023. године".

"То је важан корак који ће породицама донети затварање случајева. Ускоро ћемо организовати први састанак Заједничке комисије", каже Лајчак. 

Ипак, ставови Београда и Приштине нису се приближили у другим темама, попут формирања Заједнице српских општина (ЗСО), енергетике и недавне експлозије на каналу Ибар–Лепенац. Познаваоци прилика истичу да је овај мали помак требало да покаже да дијалог није у потпуности замро, иако већ годинама нема суштинског напретка.

Политиколог Огњен Гогић нагласио је да се говори о процесу који је у продуженом застоју и који је почео да се урушава.

"О формату Бриселског дијалога више се не може говорити као о оквиру који даје резултате. Ушао је у фазу декаденције, што захтева размишљање о његовој потпуној реформи", сматра Гогић.

Последња рунда главних преговарача уједно је и последња у овом саставу, јер мандат Мирослава Лајчака, као изасланика Европске уније за дијалог, истиче крајем јануара.