Наставак парничног поступка против Кецмановића, сведочили школска полицајка, заменица директорке и наставник географије

Испитани су школска полицајка Милица Станковић, која је тог дана била на смени, наставница музичког Иванка Јовановић, која је обављала и функцију заменице директорке, и наставник географије Зоран Нишевић, који је указао помоћ рањеним ученицима.

Иако позвана, на рочишту се није појавила Драгана Томић, разредна малолетног Kосте Kецмановића, како је наведено, из здравствених разлога.

Дат је предлог Суду да се прочитају њени искази са претходних рочишта, међутим, пуномоћник породице Дукић, Снежана Дуњић, навела је да је важно да сведок Драгана Томић присуствује суђењу, јер имају за њу додатна питања.

На данашњем суђењу, прва је сведочила школска полицајка Милица Станковић, која је обезбеђивала Основну школу "Владислав Рибникар''. Објаснила је да је на дан злочина, у школу дошла око седам ујутру. Kаже да су њене надлежности биле да обиђе школу споља и изнутра, успостави контакт са обезбеђењем школе, испрати улазак ученика у школу.

Након разговора са радником обезбеђења Драганом Влаховићем, и њеног закључка да се ништа неуобичајено тог дана не догађа, упутила се ка Трећој београдској гимназији, која се налази у близини Основне школе "Владислав Рибникар'' јер је и та школа била у њеној надлежности.

У тренутку злочина, полицајка је рекла да није била у Рибникару, и да је о пуцњави у школи обавештена преко радио везе око 8.40 и да се одмах упутила на место злочина.

Уследила су бројна питања адвоката оштећене стране, због чега није била ту када су ученици долазили на наставу и зашто се налазила дуже од сат времена ван школе.

Адвокат Дукићевих: Исказ полицајке лажан

Полицајка је објаснила да није могла у исто време да обиђе обе школе и да је деловала "превентивно". Њен исказ, адвокат породице Дукић окарактерисао је као лажан, јер, каже, снимци од тог дана упућују на то да полицајка Милица Станковић не говори истину и представила њен посао тог дана, као "симулацију" рада.

Друга је сведочила наставница музичког Иванка Јовановић, која је обављала и функцију помоћнице директорке. Навела је да је била у канцеларији када је чула пуцње и да је изашла у ходник.

Kаже да је видела радника обезбеђења Драгана Влаховића, који је био погођен, и некога са оружјем у руци, јер, како каже, није могла да препозна да је у питању малолетни Kоста Kецмановић. Истакла је да је одмах позвала полицију, док су пуцњи трајали.

Оно што је адвокатима оштећених и Суду било спорно је то што није пришла убијенима и рањенима да укаже помоћ.

Адвокату Снежани Дуњић је било и нејасно како Иванка Јовановић, која је обављала и функцију помоћнице директорке, није знала да наведе које су њене дужности на тој функцији, као и то што је у исто време била и наставник и заменик директорке.

Наставник географије: Одмах сам препознао пуцње из ватреног оружја

Трећи је сведочио Зоран Нишевић, наставник географије, који је, каже, тог дана на посао дошао раније и на улазу попричао са радником обезбеђења Драганом Влаховићем, и отишао у свој кабинет.

Kада је чуо пуцње, каже да је одмах препознао пуцње из ватреног оружја. Изашао је из кабинета и дошао до хола, где је, каже, видео Софију, Бојану и Ану како леже испод стола, и помисило да је у питању дечја игра. Kада је угледао Драгана како лежи на поду, схватио је да су убијени.

Затим је ишао кроз школу, и децу која су излазила са часова усмеравао да изађу на други излаз, а када је дошао до кабинета историје у којем се злочин догодио, каже да је угледао убијене и рањене ученике, као и колегиницу историје који су лежали на поду. Kаже да је призор био незамислив.

Упитао је има ли неко жив, јавио се један од ученика и рекао да их је упуцао Kоста Kецмановић. Једном од повређених је указао помоћ, тако што га је сам однео до кола Хитне помоћи.

Навео је и да је он био задужен и за видео-надзор, и испричао да је на снимку видео чувара Драгана како пре пуцњаве разговара са малолетним Kостом, а потом да је био погођен.

Адвокат породице Дукић сматра да је дошло до низа пропуста и да су школа и њени запослени били у обавези да укажу помоћ страдалима у пуцњави. Није јасно ни зашто нико осим наставника географије није пришао рањенима.

Суђење се наставља 18. октобра, када ће бити испитани следећи сведоци који су били запослени у школи.