Пресуда оптуженима за злоупотребу фонда рашко-призренске епархије заказана за 1. октобар

Виши суд у Београду је за 1. окобар заказао изрицање првостепене пресуде оптуженима да су злоупотребом овлашћења оштетили фонд рашко-призренске епархије намењен за обнову манастира у АП Косову и Метохији од 2004. до 2009. године.

Кривични поступак је покренут пре 15 година.

У овом предмету суди се монаху Симеону Виловском, секретару некадашњег епископа рашко-призренске епархије Артемија који је такође био оптужен али је преминуо 2020. године када је обустављен кривични поступак против њега.

Оптужени су и власник и директор Привредног друштва "Епархијски центар Раде Неимар" Дејан Суботички и Јелена Шубаревић.

Виловском се суди у одсуству јер су правосудни органи Грчке одбили његово изручење Србији.

У завршним речима тужилаштво је предложило суду да оптужене осуди на казне затвора не мање од минималне, док је одбрана предложила ослобађајућу пресуду за оптужене.

Рашчињени владика Артемије

Артемије Радосављевић је такође био оптужен да је давао налоге за исплату незавршених или недоврешених радова предузећу "Раде Неимар", и он је у одбрани током суђења тврдио да су наводи оптужнице "базирани на клеветама и неистинама", те да је његов прогон уследио када је 2009. тадашњем потпредседнику САД Џозефу Бајдену забранио да посети епархију.

Оптужницом се Виловски, Суботички и Шубаревић терете за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву.

Оптужница, која је спојена од два оптужна акта из 2010. и 2015. године, терети их да су извршили злоупотребе у вези са обрачуном трошкова за грађевинске радове, те да је фирми "Раде Неимар" исплаћено знатно више од стварне вредности радова, док неки наплаћени радови нису ни изведени.

Исплате из благајне Епархије рашко-призренске, према оптужници, су обављане без претходне потребне сагласности надлежних црквених органа.

Првим оптужним актом тужилаштво терети оптужене да су СПЦ оштетили за 349.000 евра.

Пуномоћник СПЦ се раније придружио кривичном гоњењу окривљених и истакао имовинско правни захтев од 20 милина динара, 32.000 евра и 1,8 милиона евра за колико се црква сматра оштећеном.