Сведочењем супруге убијеног З. Р. настављено суђење Беливуковој групи

Оштећена М. К. супруга убијеног З. Р. испричала је данас да је последњи пут супруга видела 10. новембра 2020. године у јутарњим часовима када је рекао да иде да се види са оптуженим Н. Л.

Када се супруг није јављао, М. К. је позвала Н. Л. који је у једном тренутку рекао да је у контакту са З. Р. и да је он рекао супрузи да врати све аутомобиле на плац, које је десетак дана пре нестанка склонио ван Београда.

Сведок је рекла да то њен супруг сигурно није рекао због чега није хтела да врати аутомобиле, али јој је неколико дана касније И. П., власник плаца, рекао да је дошло 20 маскираних мушкараца и да су узели аутомобиле З. Р.

Након тога она је пријавила нестанак супруга полицији.

Маријана К. је рекла да од оптужених познаје два брата, додајући да је њен супруг крстио дете М. Б, као и да познаје Н. Л. са којим се њен супруг дружио, а да Н. Ђ. зна из виђења.

Причајући о пословима свог супруга рекла је да се он бавио продајом аутомобила, да је давао паре на камату и да је организовао игре једном недељно.

М. К. је навела да је у једном тренутку свог супруга питала да ли верује Н. Л., којег тужилаштво терети да је намамио З. Р., на шта је он одговорио "верујем више њему неко себи".

Испричала је и да је 10. или 20. дана нестанка неко писао преко мурала покојног брата З. Р. због чега је он страховао за свој живот и склонио аутомобиле и заменио са Н. Л.

М. К. тврди да је схватила да јој је супруг убијен када је преко телефона Н. Л. наводно З. Р. њу назвао Маки, како је никад раније није звао.

Миљковић испитивао супругу убијеног З. Р.

Вођа криминалне групе Марко Миљковић је потом испитивао сведока М. К. о односима њеног супруга са браћом, Беливуком, Н. Л.

На Миљковићево питање да ли је она послала поруку сестри Н. Л. - "нећу бити жива док он лежи невин у затвору", сведок је рекла да не може да тврди да је Н. Л. крив, односно да је, како га тужилаштво терети, намамио њеног супруга у кућу у Ритопеку где је после убијен.

Додала је да нема логике да је Н. Л. крив и да је са свог броја то јутро звао њеног супруга.

Миљковић је питао сведока да ли је њу пријавио полицији И. А., на шта је она одговорила да јесте зато што је тражила да врати новац који је остао дужан њеном супругу.

И. А. је пренео да је један од браће њему рекао да не мора да враћа дуг.

Она је рекла и да јој је тада И. А. рекао "30 их је унутра, а 300 напољу" алудирајући да је 30 припадника ове групе у притвору, а 300 напољу.

Сведок је одговарајући на питања Миљковића, навела да кад је чула да је неко пуцао на кућу браће, рекла да сигурно није њен супруг јер је био у добрим односима са њима.

Рекла је и да јој је супруг поменуо да познаје Миљковића, али није рекао у каквим су односима били, док је на питање да ли је З. Р. помињао да мрзи неког од окривљених рекла да није.

М. К. је на питање да ли је њен супруг би припадник неког клана рекла "не колико ја знам", док је Миљковић у једном тренутку алудирао да је З. Р. жив и да се и даље дружи са В. К.

На питања браниоца Н. Л. адвоката Далибора Катанчевића, М. К. је рекла да она не може да тврди да је њен супруг отишао са Н. Л. тада јер није видела да улази у његова кола, због чега је рекла да не може да тврди да је он крив.

Додала је и да је њу Н. Л. тада подржао да пријави нестанак свог супруга.

Након њеног сведочења Миљковић је ставио примедбу на њен исказ.