Заплена кокаина у Шпанији - да ли је балканском картелу задат "ударац без преседана“

Из земаља Латинске Америке до Европе кокаин, судећи према запленама, најчешће стиже у контејнерима за транспорт воћа. Баш у таквом, и то за превоз банана, откривено је 9,5 тона дроге. Ту заплену шпанска полиција описује као ударац без преседана за једну од највећих светских криминалних организација, а тамошњи медији тврде да иза тога стоји такозвани балкански картел.

"Заплена 9,5 тона кокаина је резултат истраге која траје од 2018. године и то је највећа акција у Европи од када се води евиденција", рекао је Сантос Бернал, полицијски комесар покрајине Кадиз.

Само дан раније, у спортским торбама на једрилици која је пловила Атлантиком пронађене су две тоне кокаина. Уследила су хапшења у Београду и Новом Саду. 

"Постоје основи сумње да је ова организована криминална група од марта 2022. до данас организовала транспорт кокаина из земаља Јужне Америке до Западне Европе и Србије ради даље продаје. Обезбеђивали су једрилице, контактирали са продавцима опојне дроге, организовали локације за прихват и истовар кокаина, скривање дроге и ангажовали посаду", саопштило је Тужилаштво за организовани криминал.

Умешаност држављана Балкана у такве послове већ дуже од деценију је предмет истрага више земља и писања светских медија. Према оцени упућених, руте су добро устаљене, док се канали комуникације с времена на време мењају. 

"На почетку су то били морнари који су носили торбе пуне кокаина, заједно са бродовима, међутим, како се развијао посао и како су стекли поверење произвођача у Латинској Америци тако је и посао постао сложенији тако да се формирају различите фирме, укључују се шпедитери", каже Саша Ђорђевић из Глобалне иницијатива за борбу против транснационалног организованог криминала.

Према његовим речима, најчешће користе луке у Западној Европи, пре свега у Шпанији, Белгији, Холандији и Немачкој, а у последње време и на Јадрану, у Словенији, Црној Гори и Хрватској. 

Шифрована комуникација

Нове руте прате и нове технологије. Шифрована комуникација нови је изазов у обрачуну полиција са картелима. Стари - да се тешко разбијају, због сложености организације. О томе сведочи акција из маја ове године. Тада је српска полиција ухапсила два организатора и 11 вођа независних ћелија. Таквих ћелија, према проценама, у балканској мрежи постоји око 20. Свака броји између 10 и 15 чланова. 

"Та ћелијска структура балканских криминалних организација даје им на флексибилности у раду и регрутацији нових чланова, тако да уколико једна ћелија у Србији буде разбијена, они су веома флексибилни и траже нове чланове", каже Саша Ђорђевић.

Ницовић: Полиција је онолико јака колико има веза у подземљу

Марко Ницовић, члан Светске асоцијације шефова полиција, каже да је свака полиција онолико јака колико има веза у подземљу. Без тих веза, истиче, полиција је слепа и глува.

"Увек се користи заштићена комуникација, само пар људи зна ко су доушници, куда иде товар, када ће бити хапшење, иначе у супротном криминалци ће наћи начина да то предупреде, јер и они имају у полицији и царини своје везе", каже Ницовић.

Разбијање веза балканских криминалаца међу приоритетима је и Европола. У последњих пет година готово трећина акција циљала је организацију која је, тврде, Стари континент преплавила кокаином. Процењује се да је тржиште вредно око 10,5 милијарди евра, а да највише корисника има у Аустрији, Немачкој и Холандији.