Грејање по потрошњи – утврђени нови рокови, старе инсталације највећа препрека
Прелазак на наплату грејања по потрошњи у Србији одвија се постепено, а највећу препреку представљају старе стамбене зграде без појединачних мерних уређаја. Председница Скупштине Удружења топлана Србије Ивана Калања каже да је на нови начин обрачуна прешла 41 одсто стамбених јединица, а да је циљ да тај удео током грејне сезоне достигне 70 одсто. Истиче да све топлане раде и да се појединачни кварови отклањају у најкраћем могућем року.
Све више топлана у Србији прелази на наплату грејања по потрошњи, што отвара питања утицаја новог начина обрачуна на трошкове домаћинстава и функционисање система даљинског грејања током актуелне грејне сезоне.
Председница Скупштине Удружења топлана Србије Ивана Калања каже да се рад система даљинског грејања стабилизовао након првих седам до десет дана од почетка грејне сезоне, 15. октобра.
"Све топлане раде. Наравно, има појединачних кварова које отклањамо у најкраћем могућем времену", каже Калања.
Oбјашњава да је број позива грађана највећи на почетку грејне сезоне, када системи поново почињу да раде након шест месеци мировања.
"Саветујем грађанима да не зове сваки стан појединачно, него да се, по могућству, јави управник зграде или председник скупштине станара. То је већ онда примљено и људи ће радити. Тиме ослобађамо мало телефонске линије од притиска", истиче Калања.
"Начин рада топлана одређују локалне самоуправе"
Говорећи о топлани у Врбасу, која је због финансијских проблема каснила са почетком грејне сезоне, Калања указује да је у међувремену пронађено решење за наставак њеног рада.
"Финансијски проблеми нису решени, али је решен статус и омогућен почетак грејне сезоне у Врбасу. Јесте мало каснио, али топлана у Врбасу ради сада", наводи Калања.
Oбјашњава да начин рада топлана одређују локалне самоуправе, због чега се правила о испоруци топлотне енергије незнатно разликују од места до места.
"Петнаест степени јесте нека граница када аутоматика у нашим постројењима гаси систем. То се односи на велике системе који раде на гас, на мазут. Разлика има код других", прецизира Калања.
"Рокови истекли, утврђени нови циљеви"
Саговроница наглшава да нове стамбене зграде имају засебно мерење потрошње по становима, док прелазак на такав начин наплате у старом стамбеном фонду још није завршен.
"То оклевање за пребацивање јесте стари стамбени фонд, јер су старе инсталације које немају никакво мерење појединачно по стану", објашњава Калања.
Подсећа да су законски рокови за прелазак на наплату грејања по потрошњи одавно истекли, али да су у сарадњи са Енергетском заједницом утврђени нови циљеви.
"Четрдесет један одсто од свих стамбених јединица је већ прешао на наплату по потрошњи. Следећи циљ је да 70 у току ове грејне сезоне пређе", наводи Калања.
Указује да наплата по потрошњи у старијим зградама не подразумева нужно засебно мерење утрошене топлотне енергије у сваком стану.
"Када кажемо наплата по потрошњи у старим стамбеним јединицама, то значи да се мери утрошена енергија на нивоу подстанице, на нивоу целог објекта. Расподељује се према учешћу грејне површине у целој површини објекта", појашњава Калања.