Ратари без очекиваних субвенција – проф. Богданов: Штета је већ начињена, биће мањи приноси

Позив ратарима да се пријаве за други део подстицаја за биљну производњу требало је да буде расписан до 1. новембра. Међутим, након истека тог рока, министар пољопривреде у техничком мандату Драган Гламочић потврдио је да новца за те исплате тренутно нема.

Професорка Пољопривредног факултета у Београду Наталија Богданов рекла је у Јутарњем програму РТС-а да повећање субвенција из 2023. године не може бити оправдање за недостатак новца у овогодишњем буџету.

Подсећа да је повећање директних подстицаја обећано након протеста пољопривредника пре три године и да је држава од тада имала довољно времена да планира средства.

"Још од јануара смо могли слутити да ће бити проблем"

Богданов објашњава да је већ почетком године било јасно да би исплата могла бити доведена у питање, јер уредбом о расподели пољопривредних подстицаја нису била предвиђена средства за регресирање сертификованог семена.

"Тако да, практично, могла бих да кажем, нема места изненађењу: још од јануара смо могли слутити да ће бити проблем са тим подстицајем, односно регресом за сертификовано семе када дође крај године", истиче Богданов.

Наводи да је уредба током године више пута мењана, али да ниједном нису предвиђена средства за ту намену.

Према њеним речима, могуће је да се рачунало на ребаланс буџета или нову уредбу којом би се обезбедила исплата, али се то није догодило.

Зашто расте број регистрованих газдинстава ако се пољопривреда смањује

Коментаришући објашњење министра Гламочића да је део проблема настао због повећања броја регистрованих хектара и грла стоке, Богданов указује да треба разликовати статистичке податке о пољопривредној производњи од података из регистра газдинстава.

Према њеним речима, пописи показују смањење броја газдинстава и сточног фонда, док је увођење система е-Аграр омогућило знатно лакшу регистрацију за остваривање подстицаја.

Наводи да је 2023. године у регистру било око 330.000 газдинстава, док их сада, према подацима којима располаже, има приближно 450.000.

Олакшана регистрација, али и већи износи субвенција, подстакли су интересовање пољопривредника да пријаве своја газдинства.

Међутим, професорка упозорава и на могуће злоупотребе. Објашњава да се, због ограничења субвенција на газдинства до 100 хектара, дешава да се веће површине формално распоређују на више чланова породице.

Указује и на пријављивање парцела које се не користе за пољопривредну производњу. "Највећи проблем, и оно где се удружења пољопривредника данас много жале, јесте тај што ту има фиктивних газдинстава", наглашава Богданов.

Сматра да повећање броја регистрованих корисника може објаснити раст потребних средстава, али да не оправдава изостанак планираних исплата.

Мање ђубрива и неквалитетније семе – последице ће се видети наредне године

Говорећи о последицама неисплаћених субвенција, Богданов истиче да штета није само будући ризик, већ да су је пољопривредници већ претрпели.

Многи ратари су, рачунајући на обећани новац, планирали улагања у сетву, набавку семена и минералних ђубрива, а поједини су узимали и кредите.

Како средства нису исплаћена, били су принуђени да смање трошкове производње.

Према њеним речима, то подразумева употребу несертификованог семена, мање количине ђубрива и редуковану обраду земљишта.

"Многи од њих су били принуђени да, је л' тако, засеју јаре културе, да озима сетва се приведе крају са мање средстава него што је било планирано, а то онда значи коришћење несертификованог семена, мање ђубрива, редукована обрада и тако даље и тако даље, што значи да је штета начињена већ неповратно", упозорава Богданов.

Очекује да ће се последице одразити на приносе, приходе газдинстава и укупан обим пољопривредне производње у наредној години.

Посебан проблем, додаје, представља финансирање пролећне сетве, јер је неизвесно са колико ће средстава пољопривредници ући у нови производни циклус.

Могу ли нови кредити да помогну ратарима

Професарка Богданов подсећа да у систему подстицаја већ постоји мера кредитне подршке пољопривредницима, која омогућава повољније задуживање за набавку основних средстава за производњу.

Као пример наводи кредите за минерална ђубрива, за које каматна стопа може бити и нула одсто.

Међутим, наглашава да су и средства намењена субвенционисаним кредитима ограничена, због чега не очекује да би се недостатак новца за директне подстицаје могао надокнадити новим задуживањем.

Упозорава да би проблеми у ратарству могли да се пренесу и на друге гране пољопривреде.

Мањи приноси и већи трошкови производње могу довести до поскупљења сточне хране, а тиме и до додатних притисака на целокупан систем производње хране. "Ефекти се селе у наредну производну годину", истиче Богданов.

Систем субвенција мора да се мења

Професорка Пољопривредног факултета сматра да је неопходна темељна промена начина на који се додељују директни пољопривредни подстицаји.

Подсећа да је Србија током лета усвојила нову стратегију пољопривреде, али да тај документ није праћен акционим планом који би јасно показао како и када ће се спроводити предвиђене мере.

Према њеној оцени, потребно је задржати одређени основни ниво подстицаја за све произвођаче, али додатну подршку прилагодити величини газдинства и врсти производње.

Наглашава да такве промене морају бити засноване на озбиљним анализама и јасно постављеним циљевима.

"Пољопривреда је сектор који заиста не трпи експериментисање на живом систему", поручује Богданов.

Сматра да би нова влада требало да преиспита постојећу стратегију, посебно део који се односи на директна плаћања, уместо да започиње израду потпуно новог документа.

"Уређење регистра газдинстава"

Осврћући се на оцену Фискалног савета да продуктивност домаће пољопривреде стагнира, Богданов каже да стручњаци на тај проблем упозоравају већ дуже од деценије. Према њеним речима, макроекономски показатељи указују да је у последњих пет година дошло и до пада у појединим сегментима сектора.

Као један од приоритета издваја јачање институционалне подршке пољопривреди и уређење регистра газдинстава, пољопривредног земљишта и сточног фонда.

Посебну пажњу, сматра, треба посветити сивој економији, евиденцији земљишта датог у закуп и статусу заједничког земљишта.

Упозорава да се без јасног увида у постојеће проблеме не смеју уводити нове радикалне мере.

Професорка Богданов поручује да би један од првих задатака нове владе морао да буде враћање предвидивости у систем пољопривредних подстицаја.