Како ће одлука НБС утицати на рате кредита и курс динара – Николић: Нема разлога за велику забринутост

Због скока инфлације у септембру и октобру, Народна банка Србије подигла је своју референтну каматну стопу, први пут у последње две године. Повећала је и стопе на кредитне и депозитне олакшице.

Председник Савета гувернера НБС Иван Николић истиче да ће се одлука о повећању каматне стопе одразити на камате на динарске кредите, али да повећање неће бити велико.

"Што се тиче камата за динарске кредите, оне ће бити нешто веће. Повећање референтне стопе за 0,25 одсто није нешто што ће битно оптеретити кориснике кредита и пореметити њихов стандард", каже Николић.

Указује да је и Европа под инфлаторним притиском, као и да је Европска централна банка већ два пута реаговала повећањем каматних стопа.

"ЕЦБ је реаговала већ два пута, у јуну и септембру. Очекује се да повећа референтну стопу за још 0,25 одсто и у децембру, трећи пут, јер је инфлација већ четири одсто. Народна банка то прати", наводи Николић.

Према његовим речима, корисници кредита у динарима и еврима биће у нешто неповољнијем положају, али то није разлог за велику забринутост.

Шта је довело до раста инфлације

Објашњавајући због чега је међугодишња инфлација за два месеца порасла са 2,2 на 4,4 одсто, Николић наводи да је један од главних разлога ниска прошлогодишња основица, настала након ограничења трговинских маржи.

"Примењена је прошле године уредба везана за лимитирање маржи у трговини на мало. Та уредба је дала фантастичан ефекат – цене су пале и сада се поредимо са том ниском основицом. Због тога је међугодишња инфлација практично у расту", објашњава Николић.

Подсећа да је повећање инфлације у септембру било очекивано, али да је у октобру месечни раст цена био нешто већи од прогнозе.

"То је било и очекивано, тако је и комуницирано и најављено да ће доћи у септембру до пораста инфлације на око четири одсто. Имали смо 4,1 одсто, са месечним растом цена који је био јако низак, али у октобру смо имали нешто већи месечни раст цена него што је било очекивано. И дошли смо до те међугодишње инфлације од 4,4 одсто", наводи Николић.

Истиче да су највише поскупели храна, безалкохолна пића и нафтни деривати, при чему су цене горива на међугодишњем нивоу порасле 19 одсто.

"То се директно, с обзиром на то да је висок њихов пондер у формирању укупног индекса, одразило на ту међугодишњу инфлацију", објашњава Николић.

Према његовим речима, инфлација се сада налази близу горње границе циљаног распона НБС од 4,5 одсто, због чега је повећање референтне каматне стопе било очекивана реакција централне банке.

"Народна банка је за ову годину циљала да би инфлација крајем године могла да буде око те границе, нешто испод. Могуће је да ће сада бити нешто изнад. Али ни у ком случају то не треба да брине, нити је изван онога што је редовна ситуација", оцењује Николић.

Раст плата мора да буде већи од инфлације

Говорећи о утицају раста цена на животни стандард, Николић каже да су плате претходних година расле брже од инфлације, што је омогућило реални раст зарада.

"Целу годину и претходних година плате су расле више, номинални раст плата био је виши од те инфлације, па смо имали реални пораст стандарда. То се нарочито примети уколико поредите реалну зараду, или уопште и номиналну, са вредношћу потрошачке корпе", наводи Николић.

Наглашава да је важно да се такав тренд настави и у 2027. години.

"Битно је да у наредној години наставимо са високим растом плата који је изнад ове стопе инфлације, и то ће сасвим бити довољно и значиће даљи наставак тренда пораста животног стандарда који смо бележили", истиче Николић.

Нови буџет и економски програм важни за привредни раст

На питање колико је реална прогноза Народне банке Србије да ће бруто домаћи производ наредне године порасти четири одсто, Николић одговара да тренутно повећање инфлације неће значајно утицати на динамику привредног раста.

"Тренутно ће динамику бруто домаћег производа наредне године пре свега определити она инерција коју имамо и преносимо у наредну годину, али пре свега нови буџет, нови економски план који чекамо. Те детаље заиста сви прижељкујемо наредних дана да видимо", каже Николић.

Посебно указује на значај јавне потрошње, извоза и очувања платнобилансне стабилности.

"Шта ће бити извори раста, на чему ће се базирати привредна активност, какав је план и у погледу јавне потрошње и како ћемо задржати ове добре перформансе и у погледу извозне активности пре свега, јер се на томе гради платнобилансна стабилност. Ако немамо платнобилансну стабилност, онда ћемо имати притисак на курс и опет повратан ефекат на инфлацију“, упозорава Николић.

Због тога сматра да је неопходно што пре формирати нову Владу и представити економску политику за наредни период.

"Јако је битно да се што пре конституише Влада, да имамо један озбиљан, конзистентан, врло прецизан економски програм који ће уливати поверење свим учесницима на тржишту и који ће значити наставак ове добре привредне активности коју смо имали претходних година", наглашава Николић.

Подсећа да је од 2015. године просечна стопа привредног раста износила 3,1 одсто и да је Србија, према његовој оцени, расла брже од многих европских земаља.

"То треба наставити и надамо се да ћемо наставити. Волео бих да још и убрзамо тај раст. Само ћемо из тог раста моћи да финансирамо, на реалним основама, те веће плате које прижељкујемо, и само из тог раста плате ће моћи да расту брже од инфлације", каже Николић.

"Динар је стабилан, грађани не треба да брину"

Говорећи о кретању курса динара и повећаној тражњи за девизама, Николић истиче да су грађани претходних година практично престали да размишљају о курсу због дуготрајне стабилности домаће валуте.

"Имали смо стабилност која је у толикој мери била висока да смо практично заборавили на курс динара. То се на крају видело и у порасту поверења у динар као валуту и у степену динаризације нашег финансијског система", објашњава Николић.

Ипак, упозорава да би актуелна дешавања могла негативно да утичу на то поверење.

"Нажалост, то ће се сада покварити. То је висока цена коју ћемо платити ових дана и коју плаћамо", каже Николић.

Наглашава, међутим, да економски показатељи не указују на проблеме који би угрозили стабилност домаће валуте.

"Што се тиче курса, ту грађани не треба да брину. Економија, макар што се тиче онога што статистика показује, а то је у ствари стварно стање, и даље је добра. Ништа се ту није променило нагоре", истиче Николић.

У прилог стабилности курса, додаје, иду раст извоза који надмашује раст увоза, низак платнобилансни дефицит и високе девизне резерве, из којих НБС може да интервенише на девизном тржишту.

Ипак, упозорава да економска стабилност не зависи искључиво од показатеља, већ и од поверења грађана и учесника на финансијском тржишту.

"На економију и на ова текућа кретања, поготово у финансијском сектору, јако утичу очекивања и поверење. Уколико то не повратимо што пре, можемо да имамо само проблема, а то, мислим, никоме не одговара, нити то ико прижељкује", закључује Николић.