Цене струје скачу на европским берзама, шта Србију очекује током грејне сезоне
Слаба хидропроизводња, проблеми у раду појединих термо и нуклеарних електрана, раст цена гаса и повећана потрошња због почетка грејне сезоне довели су до новог раста цена струје на европском тржишту. Цене струје у Европи прелазе 300 евра по мегaват-сату, истиче за РТС извршни директор Српске берзе електричне енергије СЕПЕКС Милош Младеновић. Упозорава да је Србији потребно више инвестиција у обновљиве изворе енергије, батеријска складишта и нове производне капацитете.
Европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен упозорио је да готово 50 милиона Европљана ове зиме није у могућности да адекватно загреје своја домаћинства. Брисел тражи начине да ублажи последице скупе - нафте, гаса, а због суше и струје.
Почетак грејне сезоне и повећана потражња за струјом додатно оптерећују европско тржиште.
Извршни директор Српске берзе електричне енергије СЕПЕКС Милош Младеновић рекао је за РТС да су дешавања током трећег кварталау наговештавала нову ценовну кризу, а ситуација у четвртом кварталу потврдила је таква очекивања.
"У трећем кварталу имали смо најлошију производњу из хидроелектрана у Европи од 2015. године. Слична ситуација била је у Норвешкој, која се готово у потпуности ослања на хидропроизводњу, као и у Француској, Италији и Аустрији“, објаснио је Младеновић.
У региону је ситуација нешто боља на Дунаву, али ни ту производни капацитети не раде пуним снагама. У погон је поново ушао један блок нуклеарне електране Чернавода у Румунији, снаге 700 мегавата, што би требало делимично да поправи снабдевање. Ипак, један термо-блок у Козлодују и даље је у ремонту, као и један блок у мађарској нуклеарној електрани Пакш.
Додатни проблем представља низак водостај Дунава. Хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2, са српске и румунске стране, не раде пуним капацитетом.
"Проток је био на нивоу од око 1.500 кубних метара у секунди, што је испод биолошког минимума. Према подацима ЕПС-а, производња Ђердапа 1 и 2 била је најслабија практично од почетка њиховог рада“, навео је Младеновић.
На смањену производњу хидроелектрана надовезали су се и проблеми у нуклеарном сектору, јер су поједине електране морале да смање или обуставе рад због неповољних услова за хлађење.
Србија и регион зависе од увоза струје
Младеновић наводи да на европском тржишту највећи део електричне енергије и даље долази из Француске, где се стабилизовала производња у нуклеарним електранама. Значајну улогу има и производња из ветра, посебно у Немачкој, која у данима са повољним ветровима постаје извозник, док у периодима без ветра мора да увози електричну енергију.
Југоисточна Европа је, међутим, традиционално зависна од увоза. Почетком новембра регион је увозио око 4.000 мегават-сати електричне енергије на сат, што је додатно утицало на раст цена, које су на регионалним берзама премашиле психолошку границу од 300 евра по мегават-сату.
Највећи увозник у региону је Мађарска, која представља својеврсну спону између западноевропског и југоисточног тржишта. Традиционални извозници у региону били су Бугарска, Румунија и Босна и Херцеговина.
Током лета су сунце и ветар помогли да се избегну већи проблеми у снабдевању, а Грчка се због значајних соларних капацитета појављивала и као извозник електричне енергије.
Србија је сада у неповољнијој ситуацији. Термоелектране, на које се највише ослања домаћи електроенергетски систем, суочавају се са проблемима због лошијег квалитета угља, док су акумулације на ниском нивоу, наводи саговорник РТС-а.
Ипак, како наводи, током летње кризе део проблема надокнађен је добром производњом хидроелектрана на Дрини, што је ублажило последице суше у алпском и дунавском сливу.
Струја и током соларних сати скупља од 200 евра
Иако је током лета било периода са веома ниским, па и негативним ценама електричне енергије, сада је ситуација потпуно другачија.
"У соларним сатима електрична енергија сада кошта више од 200 евра по мегават-сату. То показује колика је потражња и колики су проблеми у производњи“, рекао је Младеновић.
Према његовим речима, берза електричне енергије представља огледало тржишта и даје ценовне сигнале у складу са односом понуде и потражње.
На раст цена додатно утиче и гас, који током зимске сезоне често представља такозвани маргинални извор производње, односно утиче на формирање цене електричне енергије. Цена гаса на референтној холандској берзи ТТФ премашила је 100 евра по мегават-сату, док је цена емисија угљен-диоксида достигла око 90 евра.
Младеновић је указао и на последице примене CBAM механизма (Carbon Border Adjustment Mechanism), који је унео одређене поремећаје у регионално тржиште и ограничио извоз електричне енергије.
Разлика између цене струје на српској и мађарској берзи сада износи између 15 и 20 евра по мегават-сату, док је пре успостављања тог механизма била мања од једног евра.
"CBAM с једне стране спречава потпуну оптимизацију тржишта. На томе мора да се ради како бисмо што пре успоставили ефикасније услове, не само због енергетског сектора већ и због целокупне индустрије“, истакао је Младеновић.
Прогнозе за зиму нису оптимистичне
Високе цене на берзама не преносе се аутоматски на крајње потрошаче, али указују на раст трошкова снабдевања и притисак на енергетски сектор.
Поређења ради, просечна цена електричне енергије на СЕПЕКС-у и мађарској берзи ХУПЕКС прошле године износила је око 108 евра по мегават-сату.
До краја октобра ове године просечна цена на СЕПЕКС-у била је око 120 евра, а на ХУПЕКС-у око 140 евра по мегават-сату. Само у октобру просечна цена достигла је око 250 евра, указао је Младеновић.
Ни прогнозе за предстојећу зиму нису охрабрујуће. На тржишту фјучерса цена електричне енергије за први квартал наредне године на мађарској берзи креће се око 240 евра по мегават-сату, док је цена за целу наредну годину око 170 евра.
Младеновић упозорава да би јача зима и додатно погоршање услова у европском енергетском систему могли да доведу до још већег мањка електричне енергије.
