Из плуса у минус преко ноћи – нискоризични инвестициони фондови држали новац у Алта банци
Из јучерашњег плуса од око 50 евра до данашњег минуса од 170 евра – тако је прошао читалац РТС-а, који је половином септембра своју уштеђевину уместо у орочену штедњу пласирао у, како му је речено у банци, нискоризични инвестициони фонд. Разлог: Фонд је орочио депозите у “Алта“ банци, која је преко ноћи отишла у стечај.
Због случаја Алта банке, читалац РТС-а више пута је у протеклих неколико дана проверавао стање у инвестиционом фонду у који је уложио сву своју уштеђевину – по препоруци саветнице у банци. Речено му је, каже, да је реч о нискоризичном инвестиционом фонду, који се препоручује уместо орочавања, уколико клијент жели да има могућност да у сваком тренутку повуче новац, а да уз то добије и “лежарину“.
Умирило га је, каже, то што је јуче, трећег дана од када је Народна банка Србије забранила рад Алта банке, њен салдо био у плусу. Јутрос је, међутим, приметио да му је инвестиција отишла у минус - 170 евра, односно 120 евра у односу на уложени новац.
“Био сам у грчу све време и претпоставио сам да то има везе са Алта банком. Позвао сам саветницу у банци, која ми је саопштила да је Фонд био изложен кроз Алта банку. Као неко ко је имао поверење у своју банку, која је иначе међународна институција, питао сам како је могуће да су уопште имали везе са Алтом, ако се већ и раније та банка у јавности помињала у негативном и политичком контексту“, рекао је саговорник.
Губитак 170 евра за њега није ситница, али срећан је, каже, што штета није већа.
Из банке су му објаснили да тренутна цена акције фонда репрезентује тотални губитак новца који је фонд имао у "Алти", а да евентуално наплаћени дуг може да подигне вредност акције кроз време.
“Рекли су ми и да се предвиђа да инвестициони фонд настави да расте и да кроз пет месеци надокнади губитак“, истиче саговорник.
Који фондови су имали новац у Алти
Комисија за хартије од вредности саопштила је да су поједини инвестициони фондови држали орочене новчане депозите код Алта банке, али није објавила о којим фондовима је реч.
Неколико банака, попут Рајфајзен банке, Уникредит банке, НЛБ, саопштило је да фондови којима управљају нису имали средства у Алти. Банка интеза је, међутим, до сада једина банка која је саопштила да су два њена фонда (динарски и девизни) била изложена - Intesa Invest Cash Dinar i Intesa Invest Cash Euro.
Комисија за хартије од вредности наложила је друштвима за управљање инвестиционим фондовима да новац који су имали депонован у Алта банци, до добијања званичних информација о имовини банке, у својим обрачунима прикажу као да тренутно нема вредност.
То не значи да је новац трајно изгубљен, већ да се за сада не урачунава у вредност имовине фондова.
Због тога је вредност инвестиционих јединица фонда Intesa Invest Cash Dinar смањена за 0,84 одсто, а фонда Intesa Invest Cash Euro за 1,17 одсто.
Новац орочен код Алта банке био је вишеструко испод законског ограничења од 20 одсто имовине, наводи у саопштењу Банка Интеза.
Истичу да је реч о минималном делу средстава опредељеном за тај вид улагања , "у циљу диверсификације, а искључиво на основу расположивих финансијских извештаја".
Како до новца
Комисија за хартије од вредности напомиње да одузимањем дозволе Алта банци депозит фонда не нестаје, већ да се то потраживање може наплатити у стечајном поступку.
Захтев за потраживање не подносе они који су улагали у фонд (чланови фонда), већ друштво које тим фондом управља.
“Колики ће део потраживања фонд наплатити и када зависи од вредности имовине банке, тока њеног уновчења и исплатног реда у који потраживање буде сврстано“, наводи Комисија за хартије од вредности.
Из Банке интеза кажу да њени фондови послују редовно, да се ради о једнократном негативном утицају и да ће сваки наплаћени износ повећати имовину фонда и цену инвестиционе јединице.
Међутим, саговорник РТС-а сматра да се “опекао“ са инвестирањем у тзв. нискоризични фонд и доводи у питање како се тим фондом управљало.
“Ја сам сада у великој дилеми да ли да прихватим губитак и изађем из фонда, како не бих додатно ризиковао, или да останем у фонду и чекам да се то надомести. Сматрам да нискоризичан фонд није ни требало да држи новац у једној таквој банци“, истиче саговорник.
Да ли акције треба задржати или продати, одлука је коју треба донети на основу званичних обавештења, а не непроверених информација, наводе из Комисије за хартије од вредности.
Инвеститоре који сматрају да друштво за управљање није поступило у складу са прописима позивају да се обрате самом друштву које фондом управља, а затим и Комисији.