Зашто расте цена нафте – Мијушковић објашњава три кључна разлога

Цена нафте на светском тржишту премашила је 117 долара по барелу, а поједине анализе указују да би ускоро могла да достигне и 120 долара. Напади на енергетску инфраструктуру, поремећаји у снабдевању и вишеструко скупљи транспорт додатно подижу цене, док стручњаци упозоравају да ће за обнову оштећених постројења бити потребне године. 

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић објашњава да на раст цена истовремено утичу смањена понуда, већи трошкови транспорта и осигурања, али и потреба за обновом оштећених енергетских постројења.

Према његовој оцени, уколико не буде нових поремећаја, извесна стабилизација снабдевања могла би да уследи средином наредне године, али ће потпуни опоравак појединих капацитета трајати знатно дуже.

Транспорт нафте поскупео и до десет пута

Новинарка РТС-а Ружица Врањковић наводи да је списак фактора који утичу на поскупљење нафте све дужи. Поред сукоба на Блиском истоку и проблема у Ормуском мореузу, на тржиште утичу и напади повезани са Саудијском Арабијом и Хутима, протести у Либији, као и оштећења нафтне инфраструктуре.

Посебно указује на раст трошкова превоза нафте, који у појединим случајевима достижу вишеструко веће износе него раније.

"Према последњим анализама, значи, супертанкер који превози нафту из Америке, из Мексичког залива у Азију, кошта – цена је порасла и 10 пута. Значи, са девет милиона долара, цена је скочила на преко 80 милиона долара", истиче Врањковићева.

Објашњава да се, због високих трошкова превоза, поједине земље одлучују и за претовар нафте у мање танкере, што додатно поскупљује снабдевање.

Према њеним речима, повећане су и премије осигурања од ратног ризика, а најновији подаци указују да су на појединим рутама порасле и десет пута.

Три разлога због којих расте цена нафте

Професор Мијушковић објашњава да постоје три основна начина на која сукоби и напади на енергетску инфраструктуру утичу на цене нафте.

Први је директно смањење понуде, јер се уништавањем постројења смањују производни и транспортни капацитети.

Други је повећање трошкова осигурања и транспорта, који утичу на коначну цену енергената.

Трећи фактор представљају трошкови обнове оштећених постројења, за које ће бити потребна значајна улагања.

Мијушковић напомиње да се ти трошкови не преносе у потпуности на потрошаче, јер део сносе осигуравајуће компаније, власници постројења и државе.

Ипак, наглашава да су садашњи поремећаји много озбиљнији од почетних реакција тржишта на избијање сукоба.

Док су на почетку кризе цене у великој мери реаговале на страх од несташица, сада су, како објашњава, присутни и стварни проблеми у снабдевању.

Обнова енергетске инфраструктуре могла би да траје годинама

У разговору је наведена Блумбергова процена да би обнова енергетске инфраструктуре на Блиском истоку могла да кошта око 58 милијарди долара.

Мијушковић истиче да брзина опоравка зависи пре свега од тога да ли ће бити нових напада и оштећења.

"Подразумевајући да нема никаквих даљих потреса, што је мало вероватно узимајући ове нестабилности, и да кренете сада са занављањем капацитета, у неком оперативном смислу, претпоставка је да ће негде половином наредне године моћи највећи део тих капацитета да буде колико-толико стављен у функцију", објашњава Мијушковић.

Међутим, упозорава да ће за реконструкцију појединих постројења бити потребни месеци, па и године.

Врањковићева додаје да неке процене говоре о периоду од две до три године, док су раније анализе помињале и пет до седам година за обнову најтеже оштећене инфраструктуре.

Према оцени саговорника, неизвесност у погледу будућих испорука и даље ће снажно утицати на кретање цена.

Мијушковић подсећа да берзе реагују не само на стварне поремећаје већ и на политичке изјаве, најаве и очекивања.

Европа све више осећа несташицу дизела

Говорећи о последицама енергетске кризе по Европу, Ружица Врањковић истиче да је недостатак дизела један од све озбиљнијих проблема.

Наводи да је Европа раније располагала већим бројем рафинерија, али да су многе у међувремену затворене.

Због тога је европско тржиште осетљивије на поремећаје у испорукама нафте и готових деривата.

Иако постоје могућности снабдевања из Норвешке и других извора, успорен транспорт и геополитичке тензије отежавају редовне испоруке.

Врањковићева указује да поједине државе разматрају поновно покретање рафинеријских капацитета, али да су за то потребни време и значајна финансијска средства.

Проблеми се, међутим, не ограничавају само на Европу. Као пример растућег притиска на државне буџете наводи Јапан, који је најавио постепено укидање субвенција за бензин.

"Европа је скупо платила смањење зависности од руских енергената"

Професор Мијушковић сматра да је европска политика смањивања зависности од руских енергената имала значајне економске последице.

Према његовој оцени, та политика је била и средство политичког притиска на Русију због рата у Украјини, али је истовремено повећала трошкове европске привреде.

Сматра да потпуно одустајање од руских енергената неће бити лако оствариво и да би будуће промене геополитичких околности могле да доведу до преиспитивања досадашњих одлука.

Мијушковић оцењује да су високи трошкови енергије један од фактора који утичу на слабљење конкурентности европске економије.

Као пример преваге економских интереса над политичким разликама наводи договор САД и Русије о испорукама дизела. "Јер економија је, колико год неко хтео да оспори, увек јача од политике", наглашава Мијушковић.