Од губитка до милијарди динара добити – шта је покренуло раст "Стелантиса" у Крагујевцу

Пословни приходи крагујевачке фабрике "Стелантис" порасли су готово десет пута, а компанија је из губитка прешла у добит од 3,71 милијарду динара. Професор Петар Веселиновић истиче да су томе највише допринели серијска производња "фијата гранде панде" и "ситроена Ц3", као и извоз на европско тржиште. Очекује још боље резултате, али упозорава на раст пословних расхода и значајан удео увозних компоненти у производњи.

На листи 100 привредних друштава са највећим пословним приходима, коју је објавила Агенција за привредне регистре, налази се њих 76 која су током 2025. постигла раст. Међу компанијама које су највише повећале приходе издваја се ФЦА Србија, која послује у оквиру аутомобилске групације "Стелантис" и управља фабриком у Kрагујевцу.

Професор Петар Веселиновић истиче да је снажан раст пословних прихода крагујевачке фабрике "Стелантис" резултат покретања масовне производње нових модела аутомобила, али да приликом анализе пословних резултата треба узети у обзир и претходне године.

"Пре свега, масовна и серијска производња и 'гранде панде' и 'ситроена Ц3', у три верзије, које су нашле тржиште 90 одсто на територији Европске уније. Дакле, то је примарно погурало тај пословни приход", објашњава Веселиновић.

Подсећа да је компанија 2024. године, пре покретања масовне производње, забележила нето губитак од 366 милиона динара, док је потом, уз пословне приходе од 118,3 милијарде динара, остварена нето добит од 3,71 милијарду динара.

"Пре свега, једна масовна, односно серијска производња, извоз који је такође пропратио ту производњу", наглашава Веселиновић.

Раст извоза и запослености – корист за целу привреду

Говорећи о томе колико је од раста производње у Крагујевцу добила српска привреда, Веселиновић истиче да је највећу корист имао извозни сектор.

"Највише је добио извозни сектор, јер је 2,8 милијарди евра је извезено аутомобила овде из Крагујевца. Аутомобилски кластер заједно, значи ауто-делови и аутомобили, на другом су месту сада. Бакар је још увек на првом", наводи професор.

Према његовим речима, извоз аутомобилског кластера порастао је за 51 одсто на годишњем нивоу, док аутомобили у укупној структури извоза учествују са око 16 одсто.

Указује да се такви резултати одражавају и на бруто домаћи производ, али и на запосленост, животни стандард радника и њихових породица, као и на приходе локалног и републичког буџета.

"Број запослених је повећан. То аутоматски значи и пораст животног стандарда тих људи који раде у 'Стелантису' у Крагујевцу, њихових породица и, у сваком случају, приходе на локалном нивоу, када је у питању локални буџет, као и републички буџет", каже Веселиновић.

Значајан удео увозних делова, простор за домаће добављаче

Професор истиче да се додатни позитивни ефекти на привреду могу очекивати са развојем мреже домаћих добављача. Наводи да за "Стелантис" у Крагујевцу тренутно ради око 45 добављача, али да је у производњи и даље значајан удео увозних компоненти.

"Још увек је значајна увозна компонента присутна и мислим да ту треба радити на супституцији, пре свега тих увозних производа који стижу у готов производ и склапају се овде у Крагујевцу", указује Веселиновић.

Оцењује да би веће учешће домаћих добављача допринело расту пословних прихода, бруто домаћег производа и животног стандарда становништва, уз могућност повећања зарада.

Истовремено, упозорава да раст прихода прати и повећање трошкова пословања.

"Тачно 9,6 пута су порасли пословни приходи, а 7,6 пута пословни расходи“, наводи Веселиновић и додаје да је неопходно радити на смањењу трошкова како би се побољшали пословни резултати.

Очекује да ће резултати за 2026. годину бити бољи од претходних и процењује да би пословни приходи могли да премаше пет милијарди евра.

У Крагујевцу се производи близу 500 аутомобила дневно

Веселиновић каже да у крагујевачкој фабрици расте потреба и за инжењерима и за производним радницима.

"Број запослених, број инжењера свакако расте овде, али расте и број мануелних радника. Поред треће смене, постоји и викенд смена", истиче професор.

Наводи да у фабрици, поред домаћих радника, ради и значајан број стручњака из иностранства.

"Значајан број људи већ овде из Италије ради, Шпаније, Пољске, Словачке. Говорим о том инжењерском делу, дакле, у структури радне снаге", каже Веселиновић.

Очекује да ће ширење производње створити додатне могућности за запошљавање домаћих кадрова, посебно имајући у виду студијске програме Универзитета у Крагујевцу који су повезани са потребама аутомобилске индустрије.

Према његовим речима, у крагујевачкој фабрици тренутно се производи близу 500 аутомобила дневно.

Хоће ли се у Крагујевцу производити нови модел

Говорећи о развоју нових модела, Веселиновић оцењује да је то неопходно због све снажније конкуренције, како кинеских тако и европских произвођача аутомобила.

"Ја сам готово сигуран да ће се и овде у Крагујевцу појавити нешто што ће морати масовније да се производи, а што неће бити 'фијат гранде панда' само и 'ситроен', него и неки нови модел", истиче Веселиновић.

Сматра да би развој нових модела могао да отвори простор и за наставак сарадње "Стелантиса" и државе Србије, која је мањински партнер у компанији.

"Конкуренција вас тера на то и када је у питању конкуренција морате да будете стално присутни на тржишту", наглашава професор.

Закључује да ће нове технологије, развој модела и прилагођавање променама у савременој аутомобилској индустрији бити међу приоритетима крагујевачке фабрике у наредном периоду.

понедељак, 19. октобар 2026.
14° C