Мање виза за Западни Балкан – радницима из Србије тежи пут до посла у Немачкој

Немачка влада одлуку о смањењу квоте правда растом незапослености, док је она изазвала критике привреде, посебно грађевинског сектора, на који отпада око 30 одсто виза издатих у оквиру тог програма.

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је смањење квоте било предвиђено коалиционим споразумом демохришћана и социјалдемократа и да је требало да буде примењено још почетком ове године, али да се од тога одустало због притиска грађевинске индустрије.

Објаснио је да систем функционише тако да прво добијете посао, па онда иако немате квалификације можете да добијете визу за пресељење у Немачку, али на основу тог посла.

"Не би ме чудило да се то догоди и сада. Све анализе су показале да 98 одсто људи који дођу преко тих виза, наставља да ради, практично нико не заврши на социјалној помоћи, на грбачи државе. Напротив, практично сви доприносе кроз порезе и доприносе", каже Радичевић.

Указује да би један од разлога за примену одлуке могао да буде и раст АфД-а и политички притисак у вези са миграцијама, али сматра да би смањење броја радника могло да буде проблем за немачку привреду.

"Не би ме чудило да се управо због тога примени овај споразум, иако би то био пуцањ у ногу, пре свега због грађевинске индустрије, али не само ње. Ту су и угоститељство, нега старих и друге помоћне делатности. Овај програм се показао као потпуно успешан за Немачку", истиче Радичевић.

Колико ће радницима из Србије бити теже да оду у Немачку

Шеф Јединице за истраживања и аналитику у НАЛЕД-у Михаило Гајић каже да ће смањење квоте отежати одлазак радника из Србије, али да није познато колико ће тачно мање дозвола бити доступно нашим грађанима.

"Не знамо тачно колике ће се бројке односити на Србију, зато што је квота за свих шест економија нашег региона. Иако незванично постоје неке квоте по земљама, оне нису јавно објављене. Не можемо да кажемо колико ће бити мање потенцијалних дозвола за грађане Србије", наводи Гајић.

Објашњава да је Правило за Западни Балкан било један од најједноставнијих начина за запошљавање у Немачкој, јер кандидат није морао да пролази кроз дуготрајно признавање квалификација.

"Било је довољно да се добије понуда за посао од послодавца, без проласка кроз прилично дуготрајну и спору процедуру нострификације диплома или реевалуације образовања. То јесте био најлакши начин да људи релативно брзо дођу да раде у Немачку, али и даље остају други програми запошљавања квалификоване радне снаге, што је за Србију нарочито важно када говоримо о здравственим радницима", објашњава Гајић.

Радници потребни и Србији

Гајић указује да и Србија има значајну потражњу за радницима у грађевинарству, док су веће зараде један од главних разлога због којих део њих одлази у Немачку.

"Постоји значајна разлика у зарадама у појединим областима. Ту су грађевина, али и возачи и радници у здравственом систему, тако да је и даље исплативије да људи оду и раде у Немачкој. Са друге стране, код нас већ постоји значајна тражња за грађевинским радницима", каже Гајић.

Због недостатка домаће радне снаге, додаје, у Србији на градилиштима већ раде и странци, међу којима су радници из Турске и Кине, као и земаља бившег Совјетског Савеза.

Немачка привреда страхује за инфраструктурне пројекте

Радичевић каже да су немачке грађевинске компаније оштро реаговале на најављено смањење квоте јер страхују да би недостатак радника могао додатно да успори инфраструктурне пројекте.

"Сматрају да ће то угрозити многе инфраструктурне пројекте. Један од разлога за спору изградњу инфраструктуре јесте и мањак радне снаге, који траје већ бар две деценије. Грађевински радници су Немачкој и те како потребни упркос томе што је незапосленост порасла", наглашава Радичевић.

Проблем је, објашњава, у структури незапослених – више од три милиона људи налази се на евиденцији службе за запошљавање, али они немају нужно квалификације које су потребне секторима у којима недостаје радника.

Који радници су најтраженији

Према Гајићевим речима, на најновијој листи дефицитарних занимања у Немачкој налази се 157 професија.

"Најчешће су то квалификовани радници, занатлије из грађевинске индустрије – армирачи, тесари, зидари и други. Ту су и помоћни радници у здравству. До пре две године и ИТ и софтверски инжењери били су дефицитарни на немачком тржишту рада, а то више није случај", каже Гајић.

Радичевић истиче да су тренутно међу најтраженијима здравствени и грађевински радници, док потражња за инжењерима више није на ранијем нивоу.

Смањење квоте, према оцени Радичевића, неће нужно довести до великог раста плата у дефицитарним занимањима, већ ће компаније морати да траже друге начине за довођење радника.

"Плате ће делом порасти, али чини ми се да ће пре бити трка како пронаћи раднике са регуларним визама, без предности Правила за Западни Балкан. Знам фирме које се баве превозом робе које су ангажовале наше људе само да се баве добијањем виза за будуће возаче и проласком кроз веома компликован бирократски процес", каже Радичевић.

Хоће ли 25.000 радника морати да напусти Немачку

Гајић сматра да одлазак радника из Србије не треба посматрати искључиво као трајни губитак радне снаге, јер се део њих враћа са новим знањима и вештинама, а они који остану у иностранству шаљу дознаке породицама.

"Не мислим да миграцију треба да посматрамо само једносмерно – неко одлази да се више никада не врати. То често буду циркуларна кретања. Људи се враћају, па поново одлазе на друге дестинације", наводи Гајић.

Посебно наглашава да одлука немачке владе не значи да ће број радника са Западног Балкана који већ бораве у Немачкој бити преполовљен.

"То не значи да је сада укупан број људи из Србије или са Западног Балкана смањен са 50.000 на 25.000. Они који су добили визу и раде остају у Немачкој. Само ће наредне године контингент тих виза бити упола мањи – 25.000 уместо 50.000", закључује Гајић.