Грејање на пелет или на дрва – шта се више исплати и шта све треба узети у обзир приликом избора огрева

Професор Главоњић је, гостујући Првог програма Радио Београда „Јутро је“, навео да су наша домаћинства традиционално опредељена на огревно дрво. Према истраживању из 2023. године, 49 одсто свих домаћинстава у Србији користи неку врсту дрвних горива, од чега највише огревно дрво. 

"Практично, то је негде око 1.050.000 домаћинстава која користе огревно дрво, и негде сад већ близу 200.000 домаћинстава која користе дрвни пелет“, указује професор Главоњић.

Критеријуми које грађани најчешће разматрају обухватају цене ложних уређаја, као и цене и бенефите које добијају са одабраним енергентом.

У Србији постоје домаћи произвођачи ложних уређаја у великом ценовном распону, при чему су домаћинства традиционално опредељена за шпорете и коришћење огревног дрвета.

Током последње деценије, у порасту је куповина уређаја на пелет, чему су допринеле и мере и подстицаји Владе Републике Србије за куповину високоефикасних ложних уређаја.

Финансијска рачуница: Трошкови током сезоне

Када се упореде трошкови током једне сезоне, огревно дрво је ценовно конкурентније пелету. Ниже цене се бележе и по јединици мере по којој се продаје дрво, као и по трошковима грејања по јединици стамбеног простора.

"Уколико једно домаћинство користи огревно дрво са неких десетак просторних метара дрвета које потроши за грејну сезону, његови трошкови су негде између 80.000 и 100.000 динара, у зависности од тога у ком делу земље живи. А ако се користи дрвни пелет, онда су ту трошкови негде по овим ценама у овом моменту око 160.000 до 180.000 динара, опет у зависности од региона у коме живи и цене по којима може да набави дрвни пелет", објашњава Главоњић.

Квалитет и контрола пелета у Србији

Професор подсећа да је у Србији од 19. септембра прошле године на снази технички пропис о контроли квалитета дрвних горива, према којем је дозвољено производити и пласирати на тржиште искључиво пелет А1 и А2 класе квалитета.

"Њихова међусобна разлика није толико у тој топлотној моћи, већ највећа разлика је заправо у садржају пепела који се добија приликом сагоревања дрвног пелета. Србија је једна од ретких земаља у Европи која је системски решила питање контроле квалитета дрвног пелета, и то јако пуно значи за саме потрошаче, јер ће сада имати могућност да буду сигурни да за новац који су платили добију и одговарајући квалитет", истиче Главоњић.

Разлика у цени између А1 и А2 класе креће се од 3.000 до 4.000 динара по тони. Тренутно се пелет А2 класе креће између 42.000 и 45.000 динара, док је пелет А1 класе између 45.000 и 48.000 динара на највећем броју стоваришта и малопродајних објеката у земљи.

Комфор и енергетска ефикасност

Избор између пелета и дрвета умногоме зависи и од карактеристика самог објекта и расположивог времена станара.

"Уколико је простор, односно објекат, добро изолован, термички изолован, има нове прозоре, термостакла и друге карактеристике енергетске ефикасности, свакако да је дрвни пелет комфорније гориво. Због тога што су ложни уређаји који се користе за сагоревање дрвног пелета високог нивоа аутоматизованости, тако да једноставно, јако мало времена је потребно улагати у чишћење и одржавање тих уређаја, за разлику од огревног дрвета", наводи професор.

Док се чишћење пепела код уређаја на пелет обавља једном недељно, код уређаја на дрва то је обавеза која се обавља сваког дана.

Снабдевање и савети за домаћинства

Приликом доношења одлуке, власници кућа и станова морају да узму у обзир доступност енергента и стабилност снабдевања, поготово у шпицевима сезоне.

"Најважнија ствар у овом тренутку је доступност пелета и његова цена, ако говоримо о пелету. У Србији, као што сам рекао, тренутно преко 200.000 домаћинстава користи дрвни пелет и повремено се јављају проблеми са снабдевањем дрвним пелетом, поготово у шпицевима сезоне", упозорава Главоњић и додаје да су се проблеми јављали у другој половини октобра, новембру и децембру када су потрошачи са струје прелазили на пелет.

Као закључак и препоруку за грађане, професор наглашава важност дугорочног планирања и поседовања решења за непредвиђене околности.

"У сваком случају, ја мислим да оно је наше старо српско добро правило: увек је потребно имати резервни план или резервну варијанту или резервно гориво, у овом случају неизбежно“, поручио је професор Шумарског факултета Бранко Главоњић.