Омбудсман за храну и реформа субвенција – шта доноси нова Стратегија пољопривреде

Влада Србије усвојила је нову Стратегију пољопривреде, кровни документ који дефинише развој аграра до 2034. године. Предвиђа реформу субвенција и регистра газдинстава, а уводи и нову институцију – Омбудсмана за храну.

Саветница министра пољопривреде, професорка Татјана Бранков, рекла је у Дневнику РТС-а да су у стратегији јасно и транспарентно приказани сви проблеми домаћег аграра, укључујући и то да је учешће пољопривреде у бруто додатој вредности драстично смањено и да је у последњој години износило 3,8 до 3,9 одсто.

Навела је да разлог није само развој осталих сектора привреде, већ пре свега опадање или стагнација пољопривреде, која није успела да прати развој других сектора – док су остали сектори и укупна привреда расли 39 одсто, пољопривреда је забележила пад од 0,4 одсто.

Критичан сектор сточарства

Као први приоритет истакла је обнову прехрамбеног суверенитета, пре свега кроз обнову сточарства.

"Посебно је критичан наш сектор сточарства, тако да први приоритет је дефинитивно обнова сточарства како би поправили свеукупне показатеље", рекла је Бранков, најављујући интеграцију биљне и сточарске производње, тим пре што ће губици због суше бити мерени стотинама милиона евра.

Најавила је и враћање категорије некомерцијалних газдинстава, јер се, како је оценила, не могу једнако третирати сви који на свој начин доприносе прехрамбеном суверенитету.

Реформа субвенција

Говорећи о реформи субвенција, којом се уместо директних давања по хектару прелази на подстицаје за инвестиције и мере подршке руралном развоју, саветница министра је нагласила да ће се ићи постепено и да је најважнији задатак израда акционог плана.

"Акциони план мора бити урађен у наредних деведесет дана и ту ће се тачно знати рокови, одговорне институције и мере које ће се применити", навела је Бранков и додала да ће план бити израђен за наредне три године.

Потврдила је да ће се директна давања постепено смањивати у корист инвестиција, технолошких иновација и мера подршке руралном развоју.

Омбудсман за храну

Објаснила је да омбудсман за храну неће служити за администрирање цена, односно да неће одређивати колика ће бити цена млека или сунцокрета.

"Он ће бити институција која ће се залагати за поштене односе између произвођача, прерађивача и трговаца", напоменула је Бранков, наводећи да ће та институција транспарентно објављивати цене и имати могућност вођења поступака, како пољопривредници не би били најслабија карика у пољопривредно-прехрамбеном ланцу.

"Без семенског суверенитета немамо ни прехрамбени"

Осврнула се и на девастацију семенарске производње и штрајк упозорења у Новосадском институту за ратарство и повртарство, оценивши да то не може да се посматра као проблем једне институције, јер су у њој године одгајивачких програма, изврсни кадрови и семенарска будућност Србије.

"Без семенског суверенитета ми немамо ни прехрамбени суверенитет", рекла је Бранков, додајући да треба сачувати ту институцију, кадрове и програме, али и дугорочно улагати у одгајивачке програме, производњу и дораду семена, јер је семе стратешки ресурс једне државе.

Повратак младих на село

За повратак младих на село биће израђен програм генерацијске обнове, а стратегија, због ниског нивоа образовања пољопривредника, предвиђа и стипендије за децу произвођача која студирају и добијају, условно речено, зелену диплому.

На питање чија је одговорност ако стратегија не заживи у пракси, Бранков је одговорила да је њена улога била саветодавна и стручна и да сноси моралну и стручну одговорност, док ће спровођење зависити од министара који ће водити тај сектор у наредној деценији.

"Они ће морати да буду храбри, искрени у разговору са пољопривредним произвођачима и мораће да имају поред пољопривредних знања и економска и финансијска знања", закључила је саветница министра пољопривреде.