Инвестициони фондови у Србији – поверење у њих и даље мало, али постоји простор за раст

У Србији послује око 30 отворених инвестиционих фондова који управљају са око две милијарде евра имовине. То је у просеку око 300 евра по становнику, готово десет пута мање него у Словенији, што показује да домаће тржиште инвестиционих фондова још има значајан простор за развој.

"У духу историјског искуства окренуто ка избегавању ризика, а самим тим то значи да је капитал је пре свега усмерен ка ороченим штедњама и штедњама по виђењу у банкама, док се инвестициони фондови схватају као једна ризичнија инвестиција и негде можемо да кажемо да је тржиште депозита процењено на око 17 милијарди, а инвестиционих фондова око две милијарде", рекао је Ђорђе Остојић, финансијски аналитичар.

Због чега грађани и даље пре бирају банкарску штедњу

Стручњаци оцењују да је управо неповерење према ризичнијим облицима улагања један од главних разлога због којег грађани и даље бирају банкарску штедњу, иако она често не прати раст цена и инфлацију.

"На берзи има једно правило - ако не инвестираш и новац ти стоји, то је највећи ризик зато што 100 посто онда губиш. Инфлација чини да твој новац губи вредност", навео је Иван Ивановски, директор инвестиционе консултантске компаније.

Ипак, улагање у инвестиционе фондове више није резервисано само за грађане са великим капиталом. Минимални износи за почетак улагања данас су знатно нижи него што већина мисли.

"Увек можете да очекујете свој новац назад. То апсолутно није спорно Многи инвестициони фондови омогућавају улагање већ од 500 динара и мислим да је то достижно свима", нагласио је Ђорђе Остојић.

Млађи се окрећу и другим облицима улагања

Осим инвестиционих фондова, све више грађана, нарочито млађих, окреће се и другим облицима улагања - од акција до дигиталне имовине. Србија је међу ретким државама региона која има посебан закон којим је уређено тржиште дигиталне имовине.

"У банци ћете добити неку мању камату, али сте прилично сигурни да ће се средства на крају вратити. Други видови инвестирања између осталог и дигитална имовина, пружа могућност да заратите и више. Мој савет је да то људи раде код лиценираних пружалаца услуга и да се едукују по питању ризика", рекао је Радоје Марић, директор компаније за трговину и услуге у области дигиталне имовине

Иако тржиште инвестиционих фондова у Србији бележи раст, оно је и даље вишеструко мање од тржишта банкарске штедње. Хоће ли се то променити зависиће, кажу стручњаци, пре свега од финансијске писмености грађана, али и њихове спремности да прихвате већи ризик зарад потенцијално већег приноса.